О ЂОРЂЕВОМ ЖИВОТУ СНИМЉЕН ЈЕ ФИЛМ "ОТАЦ": Кад сам се вратио с посла, код куће нисам затекао ни жену ни децу
По Ђорђевој причи редитељ Срђан Голубовић снимио је филм "Отац", који ће бити приказан на Фесту.
- Од 17. марта 2015. живот ми се окренуо наопачке. Тешко ми је и мучно да се сетим - почиње своју исповест Крагујевчанин Ђорђе Јоксимовић (48).
Као грађевински лимар 23 године је зарађивао за хлеб у Техничко-ремонтном заводу у Крагујевцу. Пријатељи су га 2007. године упознали са Јасмином (36) из Лазаревца, заволели су се и убрзо започели заједнички живот. Добили су три ћерке. Деца су имала све што треба, живели су у оскудици, али без великих проблема. Све до тог 17. марта.
- Кад сам се вратио с посла, код куће нисам затекао ни жену ни децу. После два сата чекања да се врате, од комшилука сам сазнао да је дошла полиција и људи из социјалне службе су ми одвели жену у психијатријску установу јер је наводно хтела да наше ћерке Марију (9), Лару (8) и Бебу (6) удави у речици Ждраљици близу нашег стана. Одмах сам отишао у Центар за социјални рад у Крагујевцу који је већ био затворен.
СВИ ЗНАЛИ И ЋУТАЛИ! Осам месеци шесторо деце живело је само, без хране и у кући која се распада
ПЕТ ГРУБИХ ПРОПУСТА у случају шесторо напуштене деце: Директору Центра за социјални рад следи ОТКАЗ
СРБИЈО, МАЛОМ СТЕФАНУ ЈЕ ПОТРЕБНА ПОМОЋ (3)! Има 40 епи-напада ДНЕВНО, не може да ХОДА И ПРИЧА
Сутра ујутро сам опет отишао тамо и од социјалне раднице Мирјане Хаџић опет сам чуо ту верзију приче - да су ми деца смештена у хранитељску породицу, а жена је хоспитализована.
У Центру су ми обећали да ће за два, три дана да ми врате децу, кад се снађем због тешке породичне ситуације. Ни жену нисам могао да видим, него сам једино имао право да оставим потрепштине које сам јој донео у болницу.
Био сам шокиран, очајан и забринут шта треба да прво предузмем да што пре видим ћерке. Зато нисам дошао на посао неколико дана, а у фирми су ми убрзо дали отказ - рекао је несрећни отац.
Није хтела да удави децу
- Моја бивша жена је због психичких сметњи смештена у стационар за психијатријске болеснике "Мале пчелице" надомак Крагујевца. Ми смо се у међувремену растали. У браку Јасмина никад није показала да психички болује. После месец дана од кад су ми децу сместили у хранитељску породицу, Јасмину сам видео први пут у болници. Тада ми је рекла да она није хтела да удави децу него их је извела на игралиште. Тамо је срела комшију који је позвао полицију након што ју је питао шта ту ради, а она му одговорила - Шта то тебе брига?! Рекла ми је да кад су с полицијом и из социјалне службе дошли по њу и децу, тада је од ужаса и очаја доживела нервни слом - рекао је Ђорђе.
У Центру су тврдили да су деца била мокра кад су дошли по њих, а сведоци то негирају и потврдили су то на суду. После неколико дана од кад су ми одвели ћерке без одговора кад ће ми их вратити, ја сам започео штрајк глађу испред Центра за социјални рад у Крагујевцу. Четири дана сам штрајковао, а онда ме је полиција отерала оданде. Мени се живот претворио у лавиринт без излаза због проблема с децом. Како је тих тешких дана време споро пролазило и слушао сам лажна обећања од социјалне службе да ће ми вратити ћерке, решио сам да из протеста кренем пешке из Крагујевца у Београд већ после неколико дана.
Четири пута сам прешао пешке тај пут и сваки пут бдио сам данима испред зграде Владе. Најдуже сам пешачио први пут 16 сати, ишао сам аутопутем док ме полиција није вратила у Крагујевац па сам опет кренуо ка Београду. Људи који су ме успут срели су ми давали воду. Први пут сам у Београду протестовао шест дана, други пут 15 дана, трећи пут недељу дана, а четврти пут сам био најдуже 22 дана пред зградом Владе. У међувремену сам сваки пут добијао обећања да ће решити спор око враћања моје деце.
Сваки сусрет је стрес и срећа за све нас
Основни суд у Крагујевцу је 15. јула 2016. пресудио да се Јасмина и ја делимично лишимо родитељског права над ћеркама осим у погледу личног односа и да плаћам месечно на банковни рачун хранитељске породице 4.500 динара за све три ћерке, односно по 1.500 динара за сваку.
Три месеца је прошло док опет нисам видео ћерке у Тополи, где живи хранитељска породица. Сваки сусрет је срећа и стрес за све нас! Први је био најболнији.
Ћерке ме од првог сусрета грле и љубе, плачемо понекад сви и понављају ми стално да их поведем кући. Обећао сам да ћу их чим будем успео вратити у наш дом. Старије ћерке су у Тополи кренуле у школу.
Пет година живимо растрзани. Ја сам у међувремену опремио своју перионицу за моторна возила и имам редовне приходе, па сам купио и опремио и своју кућу у Крагујевцу.
Бившу жену виђам кад је из болнице доведу да види ћерке једном недељно, петком, и будемо заједно са децом само сат времена. Њој је тешко пало сваки пут кад пред њом жену-хранитељицу моје ћерке зову "мама" јер им је тако речено да је зову у Центру, па је у почетку одбијала сусрете, али сада долази редовно да их види.
У Центру у Топионици нам петком некад доведу децу, а некад не. Смењен је досадашњи директор тог центра и постављен је нови.
Деца питају за наш дом, желе да се врате мени, знају где им је мајка смештена. У Крагујевцу сам упознао око 50 породица са сличном судбином. Моје ћерке су порасле, пате и тешко им је без мене, знам да ће носити ожиљке на души заувек иако су у тој породици добро збринуте.
Навршава се у марту пет година како нас је зла коб раставила.
Нисам био оптимиста до фебруара 2020. Али од тада опет верујем да ће се наша трагедија окончати и деца ће ми бити враћена, од кад сам чуо да је промењен руководилац Центра за социјални рад у Топионици који је одбијао да потпише да ми се врате деца на бригу и старање.
Мени су пружили подршку сестра и сестрићи, родитељи су ми преминули. И људи из мог окружења ми дају ветар у леђа, сви знају како се борим да ми врате децу. Ја, као и првог дана, имам исту енергију и снагу да вратим моје ћерке у наш дом.
По Ђорђевом животу снимљен је филм "Отац"
По Ђорђевој причи редитељ Срђан Голубовић снимио је филм "Отац", који ће бити приказан на Фесту.
- Срђана Голубовића сам упознао у Београду кад сам дошао да протестујем. Испричао сам му целу причу, забележио је и камером моје пешачење за Београд. Зближили смо се, добар је човек, он ми је постао као брат. Његова жеља, воља и храброст су направили филм "Отац".
Дивна Арсић из Министарства за социјална питања је добила надлежност да се бави мојим случајем, а још нисмо макли ни макац. Мени највећу снагу сваки дан даје пријатељ који има децу, њихова пријатељска љубав ми је највећи ослонац и даје ми вољу за живот да истрајем. Ниједан тренутак нисам одустао од борбе, борићу се јер ми то даје једини смисао. Моје ћерке су имале све што им је требало док нисам добио отказ. Ишли смо у ЗОО врт у Јагодини, шетали се кад сам био слободан и биле су срећна деца.
Наводно су запослени из Центра за социјални рад у Крагујевцу долазили неколико пута у кућу где сам живео с Јасмином и ћеркама кад би пријавиле комшије да их је она оставила саме, а ја сам тада био радно на терену. Али ја у то не верујем јер би ми она то сигурно признала. Најмлађа ћерка је добила презиме по мајци Јеремић, јер кад се родила, нисам био у Крагујевцу да је упишем у матичну књигу рођених, па су у Центру донели одлуку да носи мајчино презима и никад нам после нису дозволили да добије моје презиме.
Сан ми је да сам опет са ћеркама у нашој кући, да их гледам како расту и пружим им љубав. Жена и ја смо завршили нашу причу, али и она их воли и треба да имају контакт.
Све ово мучење оставиће заувек последице на душе моје деце, без родитељске љубави се тешко одраста. Увек им однесем поклоне. Имам осећај да сам остарио деценију за ових пет година због свих мука. Никад нећу одустати од њих! Иако медији сада прате мој случај, и зову ме херојем, ја од тога немам ништа и нисам то тражио. Тражим људско право да живим са својом малолетном децом јер могу да се одговорно бринем о њима и пружим им пристојне услове за живот.
Ово сада ни за њих ни за мене није живот! Ово је ноћна мора која траје сваки предуги дан.
ЗАПАЛИЋУ СЕ, АЛИ НЕЋУ У ЛУДНИЦУ: Хоће да ме стрпају у Топоницу јер сам волео 50 година млађу!
РЕДАК ФЕНОМЕН: Да ли знате по чему је река Топлица право чудо у Србији?
Шта би тек направио да је машинац?! Самоуки Милан из Кикинде направио брод и војно возило (ФОТО)
ОЛДТАЈМЕРИ НА ЊИВИ! Погледајте чуда од трактора који деценијама крстаре српским путевима (ФОТО)
Феномен у православљу: Ово је најмања црква у Србији - ниједна није налик њој (ВИДЕО)