У СРБИЈИ ГОДИШЊЕ НЕСТАНЕ ГРАД ВЕЛИЧИНЕ ЗАЈЕЧАРА: Главни кривац је група болести која може да се спречи
Више од половине укупног броја преминулих у нашој земљи чине кардиоваскуларни болесници
Годишње у Србији од кардиоваскуларних болести умре око 52.000 људи, што чини да просечно град величине Зајечара нестане сваке године, а стручњаци поручују да су здраве навике, рана дијагностика и адекватно лечење кључни за очување снажног срца.
"ПРОБУДИТЕ СЕ, МОЛИМ ВАС!" Др Ђерлек је због короне изгубио мајку и брата: И након прележаног вируса се плашим
ПАДАЈУ ПОЈЕДИНЕ РАМПЕ! Коначан списак држава у које можемо да путујемо и под којим условима
ШТА МОРАЈУ ДА УРАДЕ НАШИ ЉУДИ КОЈИ СЕ ВРАЋАЈУ ИЗ "ЦРВЕНЕ ЗОНЕ"? Око 30.000 наших држављана и даље је на одмору
Светски дан срца који се обележава данас има за циљ да подсети грађане на важност здравих животних навика и редовних прегледа, који се пре свега односе на контролу крвног притиска, нивоа шећера у крви, холестерола, телесне тежине, као и избегавања пушења и већој физичкој активности.
Начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију и помоћник директора Клинике за кардиологију КЦС Арсен Ристић каже да грађани могу себи спасити живот уколико смање кардиоваскуларни ризик и благовремено примене мере заштите.
Ристић истиче да искуство показује да су кардиоваскуларне болести здравствени проблем број један и да ако се тај проблем тако третира, онда се и тим болесницима може помоћи.
- Много тога је до сада учињено и много тога тек треба да се учини. У Србији постоје кадровски капацитети да се ови пацијенти што боље лече, међутим сам проблем се мора ставити на врх пирамиде здравствених проблема - рекао је Ристић на конференцији за новинаре одржаној испред Старог двора.
Он напомиње да просечно у Србији град величине Зајечара нестане сваке године због смрти пацијената са кардиоваскуларним проблемима и износи податак да глобално годишње чак између 18 и 19 милиона људи умре од последица те болести.
Међутим, наводи и да статистика показује да се четвртини тих болесника може помоћи, пре свега, додаје, адекватним и превентивним програмима и благовременој раној дијагностици.
- Од 2012. до сада десио се читав низ нових проналазака који су, пре свега у области лечења много тога урадили, пружајући нове терапијске опције где можемо да људима који су развили срчану слабост поправимо тегобе, њихову срчану функцију и да у крајњој линији продужимо живот - навео је Ристић.
Председник Удружења за срчану слабост Србије Петар Сеферовић наводи да су болести срца хроничне дуготрајне болести и да оне настају услед дуготрајног занемаривања мера које, како каже, човек треба да ради да би живео што дуже и боље.
Оне се пре свега односе на контролу крвног притиска, нивоа шећера у крви, избегавању пушења, физичкој активности, напомиње Сеферовић и истиче да су статистике за Србију изузетно лоше.
- Занемаривање основних превентивних мера је разлог свега тога. Не смемо да изгубимо из вида да је здравље највеће благо и да све оно што ми желимо да урадимо можемо да урадимо ако смо здрави - рекао је Сеферовић.
Истакао је да се мора додатно радити на едукацији наших лекара, али и да је српска медицина јака и базирана на савременим клаузулама и препорукама.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић указао је на значај здравих навика и примену превентивних мера и позвао суграђане да се више баве физичком активношћу и да одвоје време за здравље.
- Превентивне мере су значајне, јер постоји део на који можемо да утичемо... Верујем да ће Београђани обратити већу пажњу на своје здравље - поручио је Радојичић.
Овогодишњи Дан срца обележава се под слоганом "Свим срцем за здраво срце" и има за циљ да информише јавност о важности кардиоваскуларних болести, као водећим узроцима смрти.
Снежана Плавшић из Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" изнела је податак да су прогнозе да ће до 2030. године број пацијената који изгубе борбу са кардиоваскуларним болестима, бити повећан на 23 милиона на годишњем нивоу, од тренутних 17,9 милиона.
Напомиње да у Србији од кардиоваскуларних болести годишње умре 52.330 људи, што, како каже, чини учешће од 51,6 одсто у укупном морталитету Србије.