УЧИЊЕНА НЕПОВРАТНА ШТЕТА: Поражавајућ утицај МХЕ на живи свет - овој животињској врсти у Србији прети ИСТРЕБЉЕЊЕ

Суша / Извор: Профимедиа/илустрација

Утврђена је потпуна деструкција приобаља и речног тока те се под знак питања ставља инспекцијски надзор надлежних институција и у процесу изградње и у процесу рада МХЕ

Рекама у Србији, нарочито брдско-планинским, на којима су изграђене мини-хидроелектране начињена је велика, неповратна штета и одрживост њихових екосистема је снижена, показују прелиминарни резултати једног истраживања које досад није рађено код нас.

Ова последица короне МОЖЕ ДА ТРАЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Хоће ли се излечени од ковида-19 икада опоравити?

ДЕЛЕГАЦИЈА ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ ОДАЛА ПОЧАСТ ЈУНАЦИМА ЦЕРСКЕ БИТКЕ: На Текеришу су оставили ову моћну поруку

У ЦРНУ ГОРУ МОЖЕМО И БЕЗ ПЦР ТЕСТА? Одлука би могла бити коначна - наша земља направила НОВИ ПОТЕЗ

У питању је анализа коју обавља Светска организација за природу WWF Адриа у сарадњи са Департманом за биологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Истраживање садржи хидробиолошке, ихтиолошке и еколошке компоненте у циљу процене утицаја МХЕ на биодиверзитет.

Према речима Наташе Миливојевић, координаторке WWF за водне ресурсе у Србији, анализом су обухваћене реке различитих подручја, како оне на којима постоје МХЕ тако и оне на којима су просторним плановима локалних самоуправа предложене локације за изградњу. Истраживало се на локацијама на Лиму, у подручју Бродарева где је у плану изградње ХЕ "Бродарево 1" и ХЕ "Бродарево 2", затим на истој у Прибоју испод МХЕ "Рековићи". Такође и на Црном Рзаву на Златибуру где постоје МХЕ "Бели камен" и МХЕ "Комаљ", на Великом Рзаву који је у поступку научног и стручног истраживања од Завода за заштиту природе Србије, Моравици у подручју прибранске МХЕ "Брусник" која се гради и Приштавици на којој се налазе две хидроелектране.

- Такво истраживање је најбољи индикатор утицаја МХЕ на биодиверзитет, односно екологију једне реке. Обухвата квалитативне и квантитативне анализе свих врста фауне које живе у реци. Иако тек следе лабораторијске анализе, већ са терена можемо да причамо о негативном утицају на подручјима у којима су мале хидроелектране у раду већ пар година. Евидентно је да су речна корита са изузетно ниским водостајем, да се очигледно не поштује еколошки прихватљив проток воде испод водозахвата, да постоје разлике у температурном и хидролошком режиму изнад и испод водозахвата. Грађевинска решења рибљих стаза су неодговарајућа - на неким локацијама се налазе издигнуте у односу на речни ток - што онемогућава пролаз рибље популације и другог живог света - прича Наташа Миливојевић.

Утврђена је потпуна деструкција приобаља и речног тока те се под знак питања ставља инспекцијски надзор надлежних институција и у процесу изградње и у процесу рада МХЕ.

Наставити и даље овим правцем којим сада идемо значи ићи ка потпуној деградацији салмонидних вода, упозорава Владица Симић, редовни професор на Институту за биологију ПМФ-а у Крагујевцу и руководилац центра за очување биолошке разноврсности копнених вода и рибарство.

У еколошком смислу, наводи Симић, мини-хидроелектране су непрелазне препреке и фрагменти који изолују делове популација једне од других, због чега долази до пада бројности врсте, пре свега поточне пастрмке која је најосетљивија.

- Приметне су промене на читавој заједници реке, поготово у делу тока између водозахвата и машинске зграде. Еколошки минимум воде, то је она количина која треба која треба ода одржи природу стабилност реке, не поштује се. Рибље стазе какве су на нашим МХЕ се пројектују за реке средње и западне Европе где су рибе снажније, а за наше салмонидне и циплидне врсте оне су несавладиве. Постоји велика опасност да Србија остане без пастрмских региона или да они буду деградирани у великом проценту - указује професор Симић.

У планирању МХЕ, наставља он, није се водило о еколошком капацитету сваке реке и њеном значају за очување биодиверзитета. Често се, каже Симић, процени да на некој реци може да се изгради једна МХЕ, а изграде се још три, и ту долази до потпуне деградације екосистема.

Изградња МХЕ, по његовим речима, није сагледана са свих страна, односно гледало се само са економског, али не еколошког аспекта.

- Није свака река за хидроелектрану. Пре него што је градња МХЕ узела маха, морала је да буде израђена обимна студија на државном нивоу која би реке класификовала према еколошким условима, да се изузму оне које су важне за очување аутохотоног биодиверзитета. Заштићена подручја су у старту то морала да буду. Многе реке еколошки значајне које су имале одређену вредност то више немају и касно је да буду заштићене. Конректно, река Приштавица на којој је већи број електрана и рибњака и ту је деградирано све што је било вредно у еколшком смислу - каже Владица Симић.

Заказали вађење цеви из Раките

Активисти Покрета "Одбранимо реке Старе планине" најавили су да ће се 15. августа окупити у селу Ракита код Бабушнице како би уконили цевовод МХЕ "Звонце" из корита Ракитске реке и на тај начин спровели решење Министарства животне средине које није реализовано ни после годину и по дана.

Један од оснивача ОРСП Александар Јовановић Ћута каже да нису успели да обезбеде багер, али да их то неће спречити да спроведу "радну акцију".

- Окупићемо се у Ракити 15. августа да обавимо посао државе које тамо већ више од три године нема. То неће бити први пут да ОРСП обавља посао оних који су дужни да спроводе закон, а то не чине. То су институције ове земље. С обзиром на то да држава већ више од годину дана одбија да спроведе решења о уклањању цеви из корита Ракитске реке, већ је супротно свим законима дозволила инвестиору Белићу да заврши свој објекат, ОРСП ће, као што је и обећао, 15. августа поступити по Решењима министарства екологије која се не спроводе више од годину дана. С обзиром на то да нисмо успели да обезбедимо багер јер се и поред више позива преко друштвених мрежа и контаката са грађевинским фирмама и појединцима нико није одлучио да са багером дође у Ракиту, због очигледног страха који хара Србијом, приморани смо да цеви третирамо брусилицама, пнеуматским чекићима и другим алаткама не би ли их онеспобили - објашњава Јовановић.

Он је рекао да очекује у суботу у Ракити стотинак активиста.

ДОБРЕ ВЕСТИ: Ова општина у Србији је укинула ванредну ситуацију