Све легенде Царичиног града: Подигнут из љубави према супрузи, а називи околних села откривају САСВИМ ДРУГУ ПРИЧУ
Царичин град је један од изузетних споменика античке културе, урбанизма и архитектуре.
Налази на 7 км од Лебана, а 30 км од Лесковца, подигнута је у 6. веку као један од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана.
Подигао га је велики византијски Цар Јустинијан И (527-565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио.
СПРЕМНИ ЗА СВЕ ЗАДАТКЕ! Овако изгледа ЖЕСТОКИ МАРШ припадника Војне полиције (ФОТО/ВИДЕО)
Занимљиво је да и после 15 векова од подизања овог града, мозаици су и даље опстали, изложени најсуровијим временским условима.
Император Јустинијан (лат. Флавиус Петрус Sabbatius Иустинианус) рођен је у Таурезуму (483) на 28 км од данашњег Лесковца. Познат је као последњи римски и први византијски цар, император Источног Римског Царства (од 527—565) и православни теолог.
Јустиниана прима или Царичин град, како су га у народу прозвали, будући да се веровало да је цар Јустиниан град подигао из љубави према својој супрузи, царици Теодори, једно је од најбоље очуваних археолошких налазишта на овим просторима. Он се налази ван главних путних токова, а изванредан положај очувао га је од немилости векова.
Засигурно јединствено откриће била је занимљива угаона кула која је скривала цистерну у којој се завршавао аквадукт и из које је читава Јустиниана прима системом цеви добијала воду. На Акропољу се налазило седиште црквене управе са епископском базиликом.
- Прича говори о принцези која се заљубила у свињара. Пошто им љубав није била дозвољена, решили су да побегну. Сели су у кочију и по ноћи кренули у мрак. За њима је цар, принцезин отац, послао потеру. Коњи су набасали у мраку на неко камење и сломио се тулац на точку, те то село и данас носи назив Штулац. Јурили су коњи са кочијом по мраку, гоњени од гарде, па су се повредили и почели да гегају. Тај крај су касније назвали Гегља.
Стижу ПЛАВЕ КОВЕРТЕ! Обуку за резервисте мораће да прођу сви који нису служили војску! У супротном, КАЗНА или ЗАТВОР!
Због сломљеног точка и повређених коња, кочија је почела знатно да се криви, и због тога они одлучише да скрену са пута. Место кроз које су тада пролазили назвали су Кривача.
Убрзо се кочија искривила и сва храна коју су понели испала је из кочија, па су остали без хлеба. То место су зато назвали Лебане.
Већ су стигли у место где су се надали да ће променити коње, али коња није било. Од тада то место називају Коњино.
Потера их је знатно сустигла, али се нису предали лако. И поред повређених коња, кренули су даље, али је царска гарда била бржа и сустигла је бегунце ‒ младе љубавнике. Војници су ухватили свињара и по царевој наредби, одмах му одрубили главу.
Оде глава ‒ на старословенском жде голова, а по том несрећном догађају место су назвали Ждеглово. Село покрај Царичиног града где је живео свињар назвали су Свињарица.