"ГЕНЕРАЦИЈЕ СВЕ СЛАБИЈЕ, КРИТЕРИЈУМ СВЕ НИЖИ!" Ево како осмаци коментаришу пробни испит, ОВО ИХ ЈЕ НАМУЧИЛО!
Школски психолог наводи да данашње генрације немају довољно концетрације ни за читање текста уколико је написан на више од пола стране.
Ученици осмих разреда основних школа у Србији завршили су полагање пробне мале матуре. На тесту из српског језика највише су се намучили око разумевања текстова, заменице "ја" и значења инструментала, а онда је ђацима који су полагали физику главобољу задао задатак са струјним колом.
СРПСКИ УЧЕНИЦИ ПОКАЗАЛИ ЗНАЧАЈ РАЗВОЈА ТУРИЗМА: Ова деца су нада наше земље (ФОТО)
ДАНАС ПРАВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН, А ОД СУТРА ПАКАО! РХМЗ идао ХИТНО упозорење, све активности које сте планирали за сутра ОТКАЗУЈТЕ
ПРОШЛО ЈЕ 25 ГОДИНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ! Два Србина рекреирала фотографију која је 1999. ОБИШЛА СВЕТ! (ФОТО)
Мали матуранти који су радили тест из историје двоумили су се око године када је убијен Михаило Обреновић, док су се географичари помучили око питања зашто настаје ерупција вулкана.
Ученици једне школе кажу да су задаци на заокруживање из матерњег језика били лаки, али да им је тест у поређењу са математиком, који су полагали у петак, био доста тежи.
- Задаци у којима се тражи разумевање прочитаног текста су тешки. У 19. задатку је био текст написан на више од пола стране. Нисам га ни прочитао до краја те га зато нисам ни урадио. Ово је само пробни тест, видели смо отприлике како изгледају задаци и имамо времена да се припремимо за завршни испит - казао нам један ученик.
Друга ученица додаје да је била и једна песма где је требало одредити књижевни род.
- Нисмо били сигурни да ли је епика, лирика или драма - замишљена је она. Поред мањка концентрације за разумевање текстова ученици кажу да су имали пробема и око значења падежа.
- У једном задатку се тражило да се напише значење инструментала. Знао сам само једно а то је друштво, овог другог нисам могао да се сетим, а заправо је било то друго. Сада су ми другари рекли да је у питању средство. У једном задатку је било подвучено "ја" и да се напише врста речи. То такође нисам урадио - набраја нам ђак.
Након теста из српског учници су полагали и тест из предмета који су одабрали - хемије, физике, историје, географије или биологије. Уколико сматрају да им је тест био тежак ђаци имаму могућност од 8. до 11. априла да замене предмет и одаберу други који ће полагати на завршном испиту.
- Полагао сам хемију која је била претешка, двоумио сам се око свега. Вероватно ћу одабрати географију, имам два месеца да се спремим - каже један ученик, док други који је полагао физику додаје:
- Три задатка која су била уопште нисмо радили. Код 19. је била електрична отпорност, а тешко ми је било и струјно коло. Ипак, географија коју је одабрао највећи проценат ђака је, према њиховој процени, била лака, као и биологија.
- Једино што нисам знала да урадим је због чега се дешава ерупција вулкана - каже ученица која се припрема за упис у гимназију, док један вуковац добацује:
- Боље да кажемо да нам је било тешко јер ако наставници чују да нам је било прелако плашимо се да ће нам на завршном испиту дати теже.
Школски психолог каже да су годинама уназад генерације све слабије као и да су због тога критеријуми доста снижени.
- То је нарочито видљиво након пандемије короне, јер у том периоду деца су била ускраћена за људски контакт, комуникацију са наставником. Јавио се већи проблем око читања и размевања текстова, лектире. Деца већ 20 година уназад мање читају, окружена су друштвеним мрежама преко којих комуницирају уз помоћ емотикона, скраћеница на симболичан начин те су самим тим осиромашили речник и комуникацију. Они немају концентрацију да прочитају текст који је написан на мало више од половине стране. Слабији квалитет знања довео је до тога да су критеријуми снижени и у средњим школама те се и лакше уписују.
Ђаци који су радили тест из историје веле да је било питања код којих су де двоумили.- Нисам могао да се сетим због чега се распао Варшавски пакт, које године је убијен Михаило Обреновић и да ли је пад Цариграда био у новом или средњем веку.
Извор: Србија Данас/Курир/Александра Коцић