ВЕЛИКЕ ВЕСТИ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ! Др Гњатовић открила колики проценат вакцинисаних развије антитела
Сви који су на специфичним терапијама би требало да дају тај податак при доласку на вакцинални пункт
Више од 98 одсто пелцованих "Фајзер-бионтековом", "Синофармовом" или руском вакцином "спутњик В", развило је антитела после вакцинације.
То су показали прелиминарни резултати студије коју је на лекарима спровео Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), открива др Марија Гњатовић.
"МЛАДИ СУ ДОСТА ЛЕЖЕРНИ" Др Стаматовић открио: Студенти на Златибору правили журку са 200 ЉУДИ
СПЕЦИЈАЛНИ ТИМ СТИЖЕ У ВРАЊЕ - ПО НАЛОГУ АНЕ БРНАБИЋ: Алармантно стање, дуже време не пада број заражених
"МОРАМО ДА ЗАУСТАВИМО ШИРЕЊЕ ВИРУСА" Предраг Кон послао оштру поруку, да ли ће бити увођења ванредног стања?
Она каже да особе које су на специфичној терапији, као што је рецимо имуносупресивна, не одговоре добро на вакцину, али да је то и очекивано.
Управо због тога, сви који су на специфичним терапијама би требало да дају тај податак при доласку на вакцинални пункт и таквим случајевима би, како препоручује др Гњатовић, вакцинација требало да се одложи док се не заврши са терапијом.
- Титар антитела после вакцинације се разликује, зависно од општег стања особе и евентуалног присуства хроничних болести, али ми сада поуздано знамо да огромна већина добро одговори на сваку од прве три вакцине примењене у Србији - каже др Гњатовић.
- За "Астра Зенекину" вакцину ћемо тек радити анализу. Очекујемо да ће се резултати одговора на вакцине разликовати када студија буде рађена на општој популацији, јер су лекари стално изложени вирусу - наводи она.
Према светским подацима, очекује се да свега око пет одсто људи не развије имуни одговор после вакцинације. Слично је и после прележане инфекције вирусом корона.
Многи још мисле да се после природне инфекције у многим случајевима не развија имуни одговор, па пројектују да је тако и са вакцином, али др Гњатовић разбија такве заблуде:
- Махом сви, у мањој или већој мери, у неком тренутку развијају антитела после прележаног ковида, изузеци су ретки, а међу њима су, опет, они који примају специфичне терапије - објашњава научна сарадница у ИНЕП-у.
Кинеска дуже штити
Чињеницу да је међу новоинфициранима све више и оних који су примили бар једну дозу вакцине, др Марија Гњатовић објашњава и тиме што је највећи број вакцинисаних у Србији примио кинеску вакцину произвођача "Синофарм", после које се спорије стварају антитела него код вакцинације "спутњиком" или "фајзер-бионтековом" вакцином.
То никако не значи да је "синофарм" вакцина мање добра, напротив, чак има мање нежељених дејстава, једноставно је у питању друга технологија производње, због које ће она, како се очекује, дуже штитити од ковида.
После природне инфекције развијају се различита антитела, а ако је неко инфициран малом количином вируса, обично се створи мало антитета која брзо и нестану, већ за неколико месеци. Након имунизације стварају се кључна антитела за блокирање уласка вируса у организам. Већина вакцина је базирана на С протеину, дозирано се даје антиген и временом стварају неутралишућа антитела, односно она која праве баријеру вирусу - додаје др Гњатовић.
Циљ ове ИНЕП-ове студије био је да се установи какав је одговор на вакцину, а ефикасност вакцине ће се испитивати касније, кроз заражавање у две контролне групе: вакцинисане и невакцинисане.
Србија је по броју вакцинисаних на милион становника друга у Европи, али др Гњатовић каже да се ефекти вакцинације још не виде.
- Потребно је време за развијање имунитета и тек за месец или два видећемо ефекте вакцинације - каже др Гњатовић.
Са готово 1,4 милиона утрошених вакцина и више од пола милиона становника који су примили обе дозе, Србија региструје нови пораст инфицирања, болнице се опет пуне, а у болничким постељама се са ковидом боре и они који су примили прву дозу вакцине.
Лекари упозоравају да се многи после вакцинације опусте и заразе игноришући упозорење да се пун имунитет очекује тек две недеље након друге дозе вакцине.
- Сем попуштања опреза, има ту још један битан фактор, а то је да вакцина накратко обара имунитет и тада су људи заправо подложнији патогенима из спољне средине, него непосредно пре вакцинације - објашњава др Гњатовић.
- То је случај и са првом и са другом дозом вакцине. Имунитет накратко падне јер се организам тада заправо бори са убаченим антигеном и тиме постаје мање отпоран на све спољне утицаје - објашњава она.