Више те ништа не боли, САДА СИ, АНЂЕЛЕ, СЛОБОДАН: Јавили су да си умро, али Душане, они НЕ ЗНАЈУ ИСТИНУ
Ниси стигао, Дуки, да одрастеш, а опет си већи од свих нас
Јавили су да си умро… Ти, малени враже, ти не умиреш, ти тек почињеш да живиш. Твоје име ће одзвањати сваки пут кад неком детету затреба помоћ, твоје очи ће сијати на небу са звездама и давати снагу онима који су тек започели своју борбу.
МАЛИ АНЂЕО ДОБИО КРИЛА: После тешке борбе преминуо Дуки за ког се молила цела Србија
Оног трена када си постао 21 грам лакши у болници, у Барселони, ти си полетео, и постао анђео, мада си то одувек и био.
Душане, твоја душа и није била за овај упрљани свет... Твоје руке су биле створене само за загрљаје, мило лице за осмех, а усне да говоре о љубави.
Па, сећаш ли се?! Колико ономад си тати из чиста мира рекао пред светом колико га волиш! Такав си био, чист и драг… А онда јаве да си умро… Па како умро?! Деца не умиру, они настављају да живе кроз своје родитеље, кроз своје другаре… А ти, Душане, ти си у предности, јер ти ћеш живети кроз целу Србију која се даноноћно молила за тебе и надала да ћеш победити…
Ипак, ти и јеси победио!
Не онако како смо, ми обични смртници мислили да треба. Не! Ти си се уздигао изнад смрти и сада јој се смејеш у лице тим својим драгим окицама док скакућеш између облака.
Ниси стигао, Дуки, да одрастеш, а опет си већи од свих нас. Твоја мајка је још увек осећала онај препознатљив мирис бебе кад ти приђе и то ће јој остати од тебе, али остаће јој и то да је једно мало, још увек нејако створење уједнило 7 милиона људи да дишу ко један и да им на памети буде само Душан Тодоровић.
Опет ћеш ти, мали мој, рећи свом оцу колико га волиш! Можда то неће бити речи, али наћи ћеш начина уз помоћ кише и сунца, јер ти си сада владар неба.
То више не дува ветар, то ти шапућеш нама да те више ништа не боли, да си слободан и увек ту. А ми... Шта ми знамо? Ми ћемо плакати и клети неправду, чуваћемо успомену на тебе, јер такви се не заборављају. Говорићемо „Био једном један храбри дечак...“