ВОЗАЧ ХИТНЕ ПОМОЋИ ИЗ АЛЕКСИНЦА О НЕСРЕЋИ: ''Од тог момента мртве су износили и уносили у кола погребних предузећа''
Он је испричао да је дан био напоран и стресан, али да нико није смео да помисли да одустане и да се преда.
Возач кола Хитне помоћи открио је како је изгледало црно јутро у алексиначкој болници у петак када су погинули и повређени рудари у Сокобањи. Према његовим речима, дан је почео нормално као и сваки други, а нико није ни слутио трагедију која је завила у црно југ Србије.
Акција на Златибору: Паре за помоћ болесном детету одувао ветар, грађани притекли у помоћ
ДАНАС ОБАВЕЗНО ИЗГОВОРИТЕ ОВЕ РЕЧИ! Верници обележавају Светог Јакова исповедника
Отпуштени сви рудари који су били на лечењу у болници у Алексинцу: Тројица у КЦ Ниш стабилно - огласили се лекари
- Кренуо сам на посао нормално као и сваки дан, ништа није указивало да би било шта страшно могло да се деси. Око осам сати стигао је позив, а од тада креће хорор. Сви смо летели, нисмо знали ни шта нас тамо чека, искрено смо имали страх шта ћемо затећи - почиње своју исповест возач санитета и додаје:
- Колоне возила су ишле, под ротацијама и сиренама, тај звук не могу да опишем. Знали смо да ће то бити црн дан, а када смо стигли све нам је било јасно. Гомила испрепаданих породица и радника, најближи су се борили да дођу до својих чланова, да виде да ли су им живи синови, мужеви и браћа.
Он је испричао да је дан био напоран и стресан, али да нико није смео да помисли да одустане и да се преда, знали су да животи зависе од њих.
- Не знам само колико смо пута ишли према руднику и назад, радници су били уплашени, гледали су смрти у очи, а колеге су им умирале пред очима. Екипе су их смиривале и указивале им прву помоћ, а чим бисмо их унели у болницу враћали смо се назад - прича он:
- У болницу у Алексинцу било је смештено око 20 људи, а троје њих који су били у тежем стању превезли смо у Ниш. Чекали смо и испред рудника док су износили тела у нади да ће моћи било коме да се помогне, али нажалост није им било спаса, од тог једног момента само су мртве износили и уносили у кола погребних предузећа.
Памте и претходине несреће
Овај радник алексиначке болнице рекао је да се кући вратио у касним вечерњим сатима, као и да он и његове колеге јако дуго нису могли себи да дођу од шока због ствари које су видели тога дана.
- Не дај Боже да се ово више понови. А срећа у несрећи је та што су остали рудари преживели, јер многи овде памте претходне трагедије које су односиле по неколико десетина живота - завршио је он.