НАЈТАЧНИЈА ПРОГНОЗА! Директор РХМЗ открио: Ево какво нас лето чека, биће топлије од просека!
Према његовим речима, да би се формирала временска прогноза неопходни су мерни подаци са ширег подручја северне хемисфере.
Временске прилике не можемо контролистати, зауставити а ни променити, али је чињеница да у многоме утичу на наш живот. Готово све наше одлуке нераздвојно су повезане са оним што ћемо прочитати о временским приликама данас, сутра или за неколико месеци, када планирамо одмор. Примећујемо да је доста нестабилно време и да су промене веома честе, па имамо навику да кажемо да ниједна прогноза више није сигурна или тачна.
Да ли је то заиста тачно, и како се прави најтачнија прогноза открио је Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије.
Временска прогноза сваког дана
- Време и клима одувек су били у жижи интересовања човека, а са развојем друштва постају све значајнији чиниоци свакодневног функционисања. Оно директно утиче здравље људи и ми имамо читаво одељење које се бави биометеролошким прогнозама. Постоји повезаност између временских услова на здравље људи - објашњава Николић.
ВРЕМЕ ДО КРАЈА НЕДЕЉЕ ХАОТИЧНО! Стижу олујни ветар, киша и захлађење: У ПЕТАК ДОБРЕ ВЕСТИ
ДАНАС У СРБИЈИ ПРАВО ПРОЛЕЋЕ: Касно после подне стиже ОБРТ - ако крећете негде обавезно понесите кишобране!
УПОЗОРЕЊЕ РХМЗ! Све очи упрте у реку Саву, данас ће код ОВОГ града прећи границу редовне одбране од поплава
Како каже прогноза времена обухвата један сложен процес.
- У томе учествује читав систем опреме. Прва карика су приземна метеоролошка мерења у читавој мрежи метеоролошких станица на подручју Србије, али то није довољно. Нама ваздушне масе долазе са југозапада, запада и најчешће северозапада. те ваздушне масе одређују карактер временских услова које имамо - каже он.
Према његовим речима, да би се формирала временска прогноза неопходни су мерни подаци са ширег подручја северне хемисфере. Каже да због тога постоји међународна размена временских података која је на овим подручјима успостављена међу првима у свету.
- Ми имамо 28 главних метророшких станица у Србији чији подаци иду сваког сата у међународну размену. Имамо неколико стотина станица нижег ранга, а то су климатолошке и падависнке станице. Опрема са једне стране подразумева рачунарске системе и ова наука је почела да се развија развојем компјутера. То нису обични рачунари, садрже на хиљаде процесора који време рачунају у реланом времену - напомиње Николић.
Како каже други кључни фактор за формирање прогнозе јесу људи.
- РХМЗ тренутно са људстовм нема проблема и нисмо у мањку. Мали број људи завршава ове студије јер се ради о отешким студијама које се односе на физику атмосфере и требало би имати талента за физику и за математику, а људи често иду на лакше факултете. Ово је и област коју човек мора да воли - каже он.
Прогноза готово 100 одсто тачна
Истиче да је 1873. године форимирана Међународна метеоролошка организација, много пре Уједињених нација, а 77 година потом настаје Светска метеоролошка организација која се данас бави стандардизацијом.
- Стандардизација је неопходна да би се прогноза времена могла направити под истим условима свуда у свету. Међутим, ни ти подаци нису некад довољни. Потребно је вршити и висинска метеоролошка мерења која се обављају пуштањем метеоролошких балона у атмосферу. Балони са сообом носе један метеоролошки уређај који у себи садржи сензоре за мерење температуре, влаге и притиска. Тај уређај шаље податке нама у радној станици на тлу, сателитима и на тај начин ми добијамо релевантне податке о брзини ветра у секунди и осталим временским условима - каже он.
Додаје да се подаци из метеоролошког балона шаљу све док балон не пукне на висини од 30 километара.
- Обрада свих тих подата обавља се у нашем рачунарском центру где се врши њихова анализирају и где се уз помоћ нумеричких модела врши израчунавање прогнозе времена. Дакле, прогноза времена се добија израчунавањем. Свака мерења садрже нека одступања, јер мерења показују приближну ситуацију, ипак је наша атмосфера сложен систем. У том смислу ми најтачније прогнозе имамо на краткорочном периоду од 3 дана и на средњорочном периоду од 10 дана. То су прогнозе чија је тачност од 80 до 95 процената. То не значи да није могуће направити дугорочну прогнозу која је тачна - објашњава.
Додаје да се за разлику од каркорочне и средњорочне може дати приближно тачна дугорочна, односно сезонска временска прогноза.
- Тада не можемо дати прогнозу времена по данима, али можемо оријентационо рећи у ком месецу или делу месеца ће бити топлије или хладније од проесека, да ли ће имати више или мање падавина, колико се топлотних таласа или ледених дана очекује. Такве дугорочне прогнозе се користе за стратешка планирања свуда у свету без обзира што имају мању вероватноћу остварења - наводи.
Имаћемо од од 30 до 55 тропских дана
- У марту смо сведоци високих температура, за викенд смо имали захлађење са падавинама, а почетком ове недеље ћемо имати топлије време, а од среде ћемо опет имати падавина. Веома је карактеристично за март да буде променљиво време. Међутим, овог марта време је време топлије од просека - каже Николић.
Указао је на то да је март бити топлији за неких плус 2 степена.
- Тако ће минимална мартовска температура бити од плус 6 или 8. Због ових честих промена, неће бити пуно падавина, очекује се од 45 до 75 милиметара у нижим пределима, и до 90 у вишим - наводи.
Осврнуо се на то да се фећ формира и дугорочна временска прогноза за лето.
- На основу тренутних анализа ми имамо и прогнозу за наступањиће лето 2023. године. Према тој прогнози лето би требало да буде топлије од просека. Тако ће лето бити просечно топлије за један степен. У јуну, јулу и августу очекујемо од 30 до 55 тропских дана, то су дани када ће бити топлије од 30 степени. Падавине ће бити просечне, и оне ће се кретати од 150 милиметара до 260 у нижим односнот од 210 до 280 милиметара у вишим - истиче он.
Благе зиме
- Прошле године смо имали топло лето и топлу зиму ево сада, али то не утиче једно на друго. Топло лето не значи топлу зиму. Тачно је да су зиме последњих година биле благе и биће их још, али то не значи да неће бити снега. Ми опет можемо очекивати и веће количине снега - напомиње.
Како каже РХМЗ је у врху светске науке и струке на пољу метеорологије.
- Модел за прогнозу времена је направио Србин који сада ради у националној служби САД. Тај модел користи више од 20 земаља. Одржавамо обуку људи других националних метеорлошких служби земаља региона. РХМЗ Србије у истом је рангу са најразвијенијим службама Европе као што су немачка, британска, француска и скандинавске. Иако смо мали имамо дугу метеоролошку традицју, још 1848. године - рекао нам је он.
Србија, климатске промене, поплаве и непогоде
Како последњих година имамо повећан број кишних пеирода, али и сушних периода, људи се брину да ли су климатске промене узеле маха и да ли су пред нама свакодневни катастрофични сценарији.
- Ми се увек морамо прилагодити временским условима и постоје начини на које се врши та адаптација. Наше анализе и прогнозе су веома значајне како би се умањиле те штетне последице. Ми смо те 2014. године имали екстрему ситуацију када смо имали тродневно превазилажење хиљадугодишњих падавина које је резултирало разорним поплавама. Веровантоћа за такав догађај увек постоји и она је ретка, међутим не може се искључити могућност да се опет понови - каже он.
Објашњава да то какве ће последице бити по људе зависи и од других фактора безбедности.
- Након поплава 2014. годоине, многе ствари су уређене у држави, ситуација за водотокове је сређена, доста тога је урађено и по питању оспособљености локалнлих самоуправа да процене своје ризике како би се од истих заштитили.
Температура у Београду повећана за скоро 2 степена
Николић каже да се глобално посматрано, клима свакако мења да је то доказао наш научник Милутин Миланковић.
- Чести су неспоразуми када се говори о појмовима време и клима. У том мсислу ваља знати да се време односи на интервал од неколико минута, дана, сати, или сезоне. И то је релативно кратак период. Када је клима у питању мора се посматратзи дужи период, и то најмање пероид од 30 година. Нису све појаве које се дешавају у краћем временском пеироду у вези са климатксим порменама - објашњава.
Када је истраживање климе и климатских промена у питању истиче да РХМЗ има климатски центар који се озбиљно бави овим питањима.
- Наш национални центар који се бави мерењима климе, уједно врши и улогу подрегионалног центра за југоисточну европу. На основу анализа температуре у Београду у задњих 135 година установљено је да је температура порасла за 1,6 степени. Тај пораст је довољан да се количина влаге повећа за 10 одсто. Ми због тога имамо повољније услове за стварање грмљавинских и пљусковитих облака који дају пљусковите падавине са муњама, громовима и грмљавином. То је довољан разлог за бујичне полплаве које се мало чешће дешавају у скорашњем периоду - каже Николић за "Блиц".
Он је рекао и да РХМЗ има својеврсна "отоворена врата" посвећена деци предшколског, школског и средњошколског усзраста, а посебно студентима који каже, долазе готово свакодневно.
- Ми се трудимо да наша врата буду отворена свим заинтересованим грађанима. Студенти то веома цене и схватају колики значаја то има - закључује он.