Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

"И ВИРУСИ ПУТУЈУ АВИОНОМ": Српски инфектолог упозорава да нам ВРУЋИНА И ВЛАГА доносе болести из Африке

15.08.2021. 21:56
Пише:
Србија Данас/Блиц
legionarska bolest
легионарска болест / Извор: Профимедиа/илустрација

Вируси су у сталној потрази за домаћином

Врели талас са температурама скоро до 40 степени очекује нас у недељу и понедељак у већини Србије. Увелико нас тресу климатске промене, а стручњаци упозоравају да нам то може донети "увоз" нових болести са Медитерана и из Африке, попут денг грознице или чак и маларије!

ОВО ЈЕ НАЈТОПЛИЈИ ГРАД У СРБИЈИ! Асфалт се "топи" под ногама - грађани од врућине не знају где да се склоне

ОВО ЈЕ НАЈТОПЛИЈИ ГРАД У СРБИЈИ! Асфалт се "топи" под ногама - грађани од врућине не знају где да се склоне

ВАКЦИНАЦИЈА ТРЕЋОМ ДОЗОМ У СРБИЈИ ПОЧИЊЕ У УТОРАК: Ево ко ће имати предност у првим групама за имунизацију

ВАКЦИНАЦИЈА ТРЕЋОМ ДОЗОМ У СРБИЈИ ПОЧИЊЕ У УТОРАК: Ево ко ће имати предност у првим групама за имунизацију

Проглашени победници 60. сабора у Гучи: Азировићу прва труба, Ивановићев оркестар најбољи

Проглашени победници 60. сабора у Гучи: Азировићу прва труба, Ивановићев оркестар најбољи

Инфектолог проф. др Жарко Ранковић каже да су екстремно високе температуре учиниле своје.

- Болести које имамо на Медитерану, које имамо у Африци, могу се појавити и овде код нас, могу постати уобичајене болести на нашој територији. Можемо имати денга грозницу, али и неке и озбиљније болести. Већ имамо вирус западног Нила, а питање је шта ће бити са маларијом - упозорава професор Ранковић.

žarko ranković
жарко ранковић / Извор: Фото: Youtube printscreen

Професор Ранковић каже да се променила клима, да је пуно влаге, и да заштита животне средине мора почети на светском нивоу, почевши од емисије штетних гасова, угљен-диоксида и свега осталог.

- То је комплексно питање како спречити. Свака држава може урадити нешто за себе, сваки град, сваки појединац. Али све се мора решавати на глобалном нивоу. Када се у Вухану појавио ковид-19 питали су ме да ли ће доћи у Србију. Одговорио сам да није питање да ли ће се појавити, већ када ће се појавити - каже професор Ранковић.

И вируси путују авионом

Епидемија вируса корона подсетила нас је да је свет велико село и да је питање дана када ће једна болест из било које државе света доћи у Србију. Епидемиолози кажу да свака заразна болест долази најбржим превозним средством, а то је авион, а сведоци смо да је коронавирус за само неколико месеци стигао до сваког континента, града или места.

Како је речено на Светском здравственом самиту у Риму, свет је ушао у еру пандемија, због чега ћемо бити изложени мноштву вируса. Глобално посматрано, међу сисарима и птицама кружи око 1,6 милиона вируса, од којих 700.000 може да пређе на човека. Код људи је идентификовано свега 250 вируса, док остали још нису прешли с других врста на нашу. Што се заштите тиче, одбрана су вакцине и мењање стила живота и навика.

Вируси су у сталној потрази за домаћином

Вирусолог Петер Пиот, који је издвојио геном вируса еболе 1976. године, каже да су вируси спретни јер су у сталној потрази за домаћином, било да су то биљке, животиње или људи, како би могли да се размножавају. Пиот, који ради у Лондонској школи за хигијену и тропске болести, сматра да ковид неће бити последња смртоносна епидемија, пренео је РТС.

komarac
комарац / Извор: Профимедиа/илустрација

- Живимо у ери пандемија и мислим да ћемо их имати све више. Кажњени смо јер не живимо у складу с природом - изјавио је Пиот.

Пиот је указао и на крчење шума и илегалну трговину дивљим животињама, јер шуме покривају трећину земаљске кугле али све их је мање, а уместо њих ничу фарме за одгајање животиња и свега што доноси профит. Не сме се заборавити ни глобално загревање, јер висока температура доноси нове болести. Инсекти попут комараца и крпеља, који су носиоци болести, шире се на већа и нова подручја. Велике суше и поплаве, такође, доносе велике промене.

Велике и јаке кише, на пример, погодују комарцима који преносе денга грозницу. Прошле године је више од три милиона људи у Јужној Америци оболело од денга грознице, пренео је РТС.

Зечија грозница

На северозападу Словеније ове године бележи се повећан број случајева такозване зечје грознице, ретке болести која се са животиња преноси на људе, пренела је агенција Срна. Само у јуну и јулу потврђено је 27 случајева ове ретке болести међу људима на подручју општина Кобарид, Соча, Нова Горица и неколико других локалних заједница у том делу Словеније.

Већина случајева завршила је хоспитализацијом, саопштио је словеначки Завод за јавно здравље.

А протеклих 30 година, од 1990. до 2020. забежена су само 42 случаја зечје грознице.

Узрочник болести је бактерија francisella туларенсис, којом се људи обично заразе када их угризе заражени крпељ, а извор заразе може бити и вода за пиће загађена излучевинама глодара, те директан додир са живом или угинулом животињом.