ПЕШТЕРСКА ВИСОРАВАН ОКОВАНА СНЕГОМ И ЛЕДОМ! Виде се само трагови вукова, али и они нестају за пола сата (ВИДЕО)
Ипак своје трагове праве и двојица Пештераца
Смрзло и на Пештерској висоравни. Због ветра и снежних наноса поједини путеви били су непроходни. Кад удари минус, до села Пољице и Поде, ретко ко се усуди да крене.
"ВИ СЕДИТЕ НА ПЛАНИНАМА, А МИ ДА РАЗМИШЉАМО О ВАШОЈ ВАКЦИНАЦИЈИ" Лончар никад оштрије о порасту броја новооболелих
ИМА ЛИ ШАНСЕ ДА СЕ ФУДБАЛСКИ СЛАДОКУСЦИ РАДУЈУ НА ТРИБИНИ МАРАКАНЕ? Нова седница Кризног штаба, на столу ДВЕ МЕРЕ
МАЛА ДАРА УЛАЗИ НА ВЕЛИКА ВРАТА! Премијера филма "Дара из Јасеновца" заказана за 20. фебруара на РТС-у
За вука кажу да ћуд не мења никада, што се за зиму на Пештерској висоравни не може рећи. Ћуд мења онако како она хоће. Ту јој ни човек не може ништа.
На Пештерској висоравни у селу Пољице могу се видети само трагови вука и теренских возила, која покушавају да дођу до завејаних мештана, не би ли им помогли. Међутим, удари ветра су толико јаки, да се и ти трагови за пола сата завеју.
Ипак своје трагове праве двојица Пештераца. На овом пространству, после четири сата, они су први на које смо наишли.
- Има минус 12, 13 степени, сад тренутно. Јутрос је било око минус 20. Али сад је мало топлије, дува, али хладно је, стеже, пробија кости - каже Вујо Луковић из села Врсјеница.
Вујо је са другом кренуо до пријатеља, до села Пода, да му понесу неке основне намирнице, али даље не могу да се пробију, морају да наставе пешке још три километра. Вујо се вукова не плаши.
- Било је случајева, сретнемо се са вуковима, али "алакнемо", а вукови побегну - додаје Вујо.
На питање да појасни шта то значи, он викне на специфичан начин. "Вук је плашљива животиња и брзо побегне - каже Војо.
Побегну и домаћини кућа, али зими од минуса. Мраз је закључао сва врата у селу Пољице. Доскочити зими, увек је лакше у пару. Зато је ту и поштар Бојан.
Је ли има девојака на овој зими? "Мало, мало", каже Бојан Куч, поштар из села Долићи.
- За зиму се обучемо топло, али смо навикли. Без рукавица и шала, ово је нормално за нас - додаје Бојан.
Да не бисмо дангубили, кренули смо са њима да би се наставила прича. Пре неколико дана прочишћен, сада већ и смрзнут пут, брзо се сакрије. На руку не иде ни то што не постоји ниједан једина табла, која показује правац куда да идете.
- Познајемо пут, срећом, али деси се и да се пут промаши - каже Вујо Луковић.
- Кад не разносим пошту, изађем у сусрет мештанима. Понесемо храну и намирнице које су им потребне - додаје Бојан Куч.
Њима је остало још пет километара пута. Ту смо их оставили. Они одлазе својим послом, ми остајемо својим. А висораван? Видећемо са каквим минусом ће осванути јутро.