ЗА ХЕКТАР ЊИВЕ ИСКЕШИРАО 100.000 ЕВРА: Пољопривредно земљиште све траженије, а све га је теже пронаћи!
Само током три године у Србији је продато 52.733 њива, а цена им је из године у годину све већа! Истовремено, обрадивог земљишта, квалитетног за пољопривредну производњу, све је мање на читавој планети и биће критична тачка у будућности човечанства, упозоравају агроекономисти.
Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), цене грађевинског, обрадивог и индустријског земљишта у Србији бележе раст.
У Златиборском округу пожари прогутали 500 хектара шуме: Зашто су пожари на овом подручју најчешћи?
Министар пољопривреде сутра са представницима Иницијативе село-град: Тема и набавка ђубрива
ДУШАНУ ИНСПИРАЦИЈА ДОЛАЗИ СА ЊИВЕ! Неко прави селфи са храном у ресторану, а неко са кравом Ружицом и козом Белком (ФОТО)
Када је реч конкретно о њивама, у периоду од 2019. до 2021. године РГЗ је забележио укупно 52.733 купопродаја, од чега је у 2021. години било 17.467 купопродаја.
Подаци РГЗ-а сведоче и да је најскупље земљиште углавном у Војводини, а најјефтиније на југу Србије, док је потражња све већа широм земље. За одређивање цене земљишта најбитнији су локација и квалитет земље, али се посматрају и приступ одређеној локацији и нагиб терена. Такође, на цену утичу и повећана потражња услед изградње нових путева и већег броја засада.
Да цене пољопривредног земљишта расту широм Европе потврдио је и агроекономски аналитичар Милан Простран. Према његовим речима, како расте цена земљишта по хектару, тако расте и висина закупа.
- Цене земљишта стално расту и крећу се од око 3.000 до 41.000 евра по хектару. У складу са растом цене пољопривредног земљишта, наравно, расте и износ закупа. У Војводини је посебно интересовање за закуп земљишта. Свако као власник може да даје земљиште некоме у закуп, то се раније звало "дати у аренду", а држава то врши по принципу лицитације. Ту постоје правила попут права пречег закупа, ко има системе за наводњавање и слично, по Закону о закупу државног пољопривредног земљишта - објаснио је Простран.
Он је подсетио да је 2008. године највиша цена најквалитетнијег земљишта у Војводини била 5.000 евра по хектару, а да је сада исто такво земљиште достигло цену од око 50.000 до 120.000 евра по хектару, за колико је, како каже, продато код Бачке Тополе.
Најскупља њива у Србији - Мађар искеширао 100.000 евра за хектар
Наскупљу њиву, чији је хектар 2020. године продат за 100.000 евра код Бачке Тополе, нису купили највећи српски земљопоседници. Пољопривредно земљиште у војвођанском селу Гунарош од једног хектара, 11 ари и 65 квадрата, купило је физичко лице - Мађар који живи у Србији, пренели су раније медији.
Такође је нагласио и да је пољопривредног земљишта све мање и да се оно губи из више разлога - од изградње инфраструктурних објеката преко загађивања, разних деградација и слично.
- Обрадивог земљишта, квалитетног за пољопривредну производњу, све је мање на нашој планети. Због тога ће оно бити све траженије, јер се умножава број људи, потреба за храном је све већа, и биће критична тачка у будућности човечанства - оценио је Простран.
Према његовим речима, раубовање земљишта у Србији је најкритичнија тачка давања земље у закуп.
- То значи да прописом није детаљно уређено, па се иде на реч по принципу - ја вама дајем земљиште овог квалитета и желим после истека рока да ми вратите исти или бољи квалитет земљишта. Међутим, обично се већина тог земљишта дерогира, односно раубује. Такође, странци могу да слободно узимају земљиште у закуп, а и да га купују - истакао је Простран.
Како је наведено у извешају Републичког геодетског завода, просечна цена обрадивих њива у Србији у 2021. години била је око 6.800 евра по хектару, а кретала се у распону од испод 350 евра до преко 41.000 евра по хектару, при чему је у 93% купопродаја цена хектара била између 900 до 18.000 евра.
Ипак, најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Сурчину у насељу Јаково по цени од 24,9 евра по квадрату за парцелу површине 59 ари. То значи да хектар ове оранице стаје невероватних 249.000 евра!
Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у 2021. години прометовано је у општини Житиште по цени од 3,5 милиона евра за 303 хектара.
Статистика показује и да су цене њива само током 2021. године порасле за 3% у односу на 2020. годину, док је промет порастао за 12% у истом периоду.
Такође, чак 99% ораница купљено је у кешу.
- На појединим подручјима се бележи значајнији раст цена али је то одраз посебних утицаја (Коридори Србије, инвестициона улагања, и др.) - наведено је у извештају РГЗ о стању на тржишту непокретности за 2021. годину.
Како се може видети у том документу, оранице у просеку највише вреде у Јужнобачком округу где се цене крећу од 1.700 до 39.750 евра по хектару, а где је средња вредност хектара 11.600 евра. Ове цене у стопу прати Сремски округ где се хектар креће од 1.550 до 40.950 евра, али где је средња вредност њива 9.800 евра/ха.
Најјефтиније оранице су у јужној и источној Србији где је средња цена хектара од 2.000 до 5.700 евра, при чему је максимална цена хектара од 15.200 евра постигнута у Пчињском округу.
У Београдском региону хектар обрадивог земљишта се прошле године продавао по цени од 950 до 33.350 евра, при чему је средња вредност хектара износила 7.100 евра.