ЗАБРАЊУЈЕ СЕ ЛОВ НА ТРИ УГРОЖЕНЕ ВРСТЕ ПТИЦА У СРБИЈИ: Њихове популације су десетковане, станишта нарушена
Орнитолози из DZPPS наводе да је потребно уложити додатне напоре да се трајно заштити већи број врста птица које се сада сматрају ловном дивљачи
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (DZPPS) поздравља недавне измене Правилника о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи којима су установљене измене у ловостају три угрожене врсте дивљих птица у Србији. Измене Правилника крајем августа споразумно су донели Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарка заштите животне средине.
У ПЕТАК СЛАВЕ "ДАН СЛОБОДЕ" ДОК МИ ПУНИМО БОЛНИЦЕ: Португал побеђује, а Србија има предност - где правимо грешку у борби против короне
"ОНИ НЕГИРАЈУ ОЗБИЉНУ БОЛЕСТ" Огласио се психијатар Младеновић - зашто се заражени људи возе градским превозом
"У ИЗОЛАЦИЈУ ИДУ ДЕЦА СА СИМПТОМИМА КОВИДА" Др Јовановић објаснила како функционишу нове мере за све вртиће
Поменутим документом уводи се привремена забрана лова на грлицу која траје до 14.08.2024, што укључује две ловне сезоне. Привремена забрана лова уводи се и за јаребицу и она ће трајати све до 14.10.2024, односно три ловне сезоне. Од наредне године ловна сезона на препелице биће скраћена и трајаће од 15.08. до 30.09.
- Измене ловостаја на грлицу, јаребицу и препелицу видимо као пут до трајне забране лова на ове три врсте птица које су у Црвеној књиги птица Србије добиле статус рањивих врста (ВУ). Орнитолози у Србији још од 2001. захтевају да се заустави лов на угрожене птице селице, пре свих на грлице и препелице, будући да су њихове популације десетковане, станишта нарушена, а лов у Србији изузетно лоше регулисан и контролисан - каже Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Орнитолози из DZPPS наводе да је потребно уложити додатне напоре да се трајно заштити већи број врста птица које се сада сматрају ловном дивљачи, а чије популације у Србији су угрожене. Међу њима су гуска глоговњача чија је глобална популација доживела пад од готово 80%, док се у Србији бележи нередовно и у екстремно малом броју, а на националној Црвеној листи носи ознаку критично угрожене врсте (ЦР). Трајна заштита потребна је и за риђоглаву патку и гроготовца којима глобално и регионално опада бројност, а у Србији имају статус угрожених врста (ЕН).