"ЗАДАВИЋУ ТЕ А ПРВО ЋУ ТИ СЛОМИТИ ЗУБЕ" Жртве насиља у Србији изложене вишегодишњем страху и живе у ПАКЛУ
Да би се утврдило да ли жртва говори истину предузима се психолошко-психијатријско вештачење
Вређање, претње, пасивна агресија…само су део психолошког злостављања, врсте насиља у породици, које када се пријави једнако је кажњиво као физичко злостављање. Истраживали смо како се ово насиље доказује, препознаје, али и да ли се и које казне изричу насилницима.
ДА ЛИ ЈЕ ЛЕТО ГОТОВО ИЛИ НАС ЧЕКАЈУ ВРУЋИНЕ: Метеоролози дали прогнозу за СЕПТЕМБАР, наредних дана следи ПРОМЕНА
ХИТНО ДА СЕ УСВОЈЕ НОВЕ МЕРЕ У СРБИЈИ! Прети катастрофалан сценарио као и прошле године - експлозија жаришта
"МАСА ЈЕ НАГРНУЛА СА ОБЕ СТРАНЕ, СВАКО ЈЕ ХТЕО ДА УЂЕ У АВИОН..." Огласио се српски пилот који је довезао авион из пакла Кабула
Од увођења закона о спречавању насиља у породици 2016. године, казне за насиље у породици постале се знатно оштрије. Насилници су кажњавани, удаљавани од куће на 30 дана и склањани у притвор. За само три и по године од увођења овог Закона разматрано је више од 166.000 случајева насиља у породици, а пресуде које су се доносиле махом су биле у случајевима физичког насиља.
Прво основно јавно тужилаштво у Београду једно је од ретких тужилаштава које је спроводило истраге због психолошког насиља у породици, како стручњаци кажу, можда и најтежег облика злостављања.
Према речима Данијеле Јокановић, заменице Првог основног јавног тужиоца у Београду и члана одељења за спречавање насиља у породици при овом београдском тужилаштву, за разлику од физичког насиља које се углавном доказује материјалним доказима – извештајем лекара о констатованим повредама, код психолошког насиља акценат је на исказу оштећеног и процени да ли је исказ веродостојан.
– Да би се утврдило да ли жртва говори истину предузима се психолошко-психијатријско вештачење којим се између осталог може утврдити да ли жртва даје аутентичан исказ, да ли је склона конфабулацијама, као и да ли је угрожено њено спокојство и да ли је трајно нарушено њено душевно стање. Код психолошког насиља често учиниоци упућују претње члановима породице и уколико и сами признају да су то учинили за постојање кривичног дела довољно је да жртва посведочи да се осетила угрожено, уплашено и да је претњу напада на живот и тело схватила као реалну и озбиљну. Да ли је некоме угрожено спокојство, може се утврдити и на основу извештаја лекара психијатра, уколико је констатовано да постоје стресогене реакције као и да жртва у континуитету има неки психички проблем, а и који проблем је инициран понашањем учиниоца кривичног дела – објашњава тужитељка Јокановић.
– Жртве често нису свесне да су жртве насиља. Догађа се да су оне одрастале у таквим околностима да не знају за другачије и да је њима природно окружење да их неко етикетира, омаловажава. Тек сазревањем, одрастањем и укључивањем у друге токове они долазе до спознаје да су жртве насиља. Оне су у сталној атмосфери страха и зазора и то на дуге стазе – каже Вулић Бојовић.
Тужитељка Јокановић објашњава да је тешко определити број предмета који се односе само на психолошко насиље, имајући у виду да кривично дело насиље у породици, како је законски интерпретирано подразумева угрожавање телесног интегритета са једне стране, а са друге угрожавање спокојства и душевног стања (што би представљало психолошко насиље). Она се осврнула и на предмете овог тужилаштва који су окончани осуђујућим пресудама, а који се односе на ову врсту насиља. Како каже, Тужилаштво у својим оптужним актима инсистира на строгим санкцијама без обзира да ли је у питању психичко или физичко насиље, а суд је тај који доноси коначну одлуку о врсти и висини санкције.
– Имали смо случај С. Л. где је пресуда постала правоснажна 7. фебруара 2019. године и подразумева упућивање претњи супрузи речима: "Задавићу те, а прво ћу ти сломити зубе, ишчупати језик, а потом задавити" и упућивање питања жртви да ли жели да то уради испред гостију или насамо или испред деце, а што је за последицу имало генерализовано анксиозно депресивни поремећај код оштећене. Други случај који смо имали подразумева пресуду против У. Ђ. која је постала правноснажна 08.03.2021. године и која се односи на упућене претње мајци и очуху речима: "Само да попушим цигарету, је*аћу вам мајку, побићу вас и запалити, сад ћу да те убијем", паљење стољњака, разваљивање врата собе, а за која два кривична дела је окривљеном потврђена казна затвора у трајању од једне године и пет месеци и изречена је мера безбедности обавезног лечења алкохоличара. У конкретном случају, реч је о учиниоцу који је више од половине свог живота провео на издржавању казне затвора, коме је било тешко да се ресоцијализује – прича саговорница.
Како каже, ова два случаја нису једини који су се водили пред Првим основним тужилаштвом у Београду када је у питању психолошко насиље.
– Поступали смо у предмету против Д. А. против које је пресуда постала правноснажна 04.03.2019. године и којом је окривљена осуђена на казну затвора од једне године и три месеца. У овом предмету окривљена је упућивала претње мајци, а поред казне затвора изречена је мера безбедности обавезног психијатријског лечења наркомана – додаје Јоковић и истиче да је ове пресуде нису ни прве ни једине када је у питању психолошко насиље, али су по сложености и специфичности предмети који су издвојени били прилично тешки за рад и то не у процесном смислу већ у смислу разумевања стања у којима су се учиниоци налазили, као и тешких борби које су њихови блиски чланови породице водили током трајања поступка.
– Додатне отежавајуће околности за тужиоце и судије који раде на оваквим предметима јесу и писма које је окривљени константно упућивао свим учесницима у поступку у којима је користио различите симболе, а то додатно оптерећује предмет и изазива напетост за време трајања поступка. Такође, чињеница да је један од осуђених лица себи одузео живот након што је издржао казну затвора, иако је у питању неосуђивано лице и чије стање није имало психопатолошке одлике, већ је боловао од анксиозно депресивног поремећаја, говори о обавези свих учесника у поступку да додатно изоштре чула и дубље испитују мотиве, разлоге и стања код окривљеног као и да се баве проценом опасности по друге – наглашава она, док психолог Радмила Вулић Бојовић додаје да она и њене колеге на психотерапијама имају доста људи које су биле жртве психолошког насиља.
– Како се изборити са тим? Радом на себи, образовањем, тражењем подршке, јачањем самопоуздања, а некада и психотерапијом – наглашава она.
Према речима јавног тужиоца Љубивоја Ђорђевића из Првог основног јавног тужилаштва у Београду, у овом тужилаштву постоји одељење за борбу против насиља у породици у којем ради осам заменика јавних тужиоца који имају одређена општине које прате.
– Сваке недеље се одржавају се састанци – кординације са представницима полиције и запосленима у Центрима за социјални рад. Заменици превентивно прате ризичне породице – каже Ђорђевић.
Према његовим речима ово тужилаштво од јануара прати 1.300 породица због насиља, од чега је око 1.200 пријавило насиље први пут ове године.
– Раде се индивидуални планови и дају се налози центрима, полицији и другим органима шта да предузму – каже Ђорђевић.