СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ НАКОН СМРТИ МАЛОГ СТЕФАНА: Закон "штити" бахате возаче, предлажу шта се све МОРА променити!

Систем заштите безбедности у саобраћају и кажњавања безобзирних возача, али и целокупан правосудни систем, очигледно не функционише када возач-кукавица Лазар Галић (38) може да се, након десет кривичних пресуда од којих чак осам условних казни, бахати за воланом и покоси двојицу браћа на пешачком прелазу на Карабурми после чега је Стефан Балић (9) преминуо.

Галић је пре него што је изазвао језиву трагедију у Улици Маријане Грегоран имао поред десет кривичних и још шест прекршајних пресуда од 2007. године.

Додуше, све те "казне" нису биле само из саобраћаја, али довољно их је било да се сваки разуман човек у Србији запита да ли се могла спречити Галићева сулуда вожња тог кобног 18. јула у Улици Маријане Грегоран? Због чега бахати возач није био тамо где, очигледно, треба да буде – у затвору? Или барем зашто након толико кривичних и прекршајних пресуда није остао трајно без возачке дозволе?

Крсто Липовац, шеф катедре за безбедност саобраћаја и друмска возила на Саобраћајном факултету, истиче да нас стравична трагедија на Карабурми мора покренути на размишљање шта то не ваља у систему и шта треба променити да се такве трагедије не понављају.

 

- Чињеница да је тако тешку саобраћајну несрећу изазвао возач који је у претходном периоду добио више кривичних и прекршајних пресуда указује да су нам кривични систем, законска регулатива и систем заштите безбедности у саобраћају недоречени. Можемо ми имати најстроже казне на свету, али ако их систем не спроводи оне немају никакву сврху. Ако полиција не документује те прекршаје, а судови их не санкционишу не можемо спречити овакве трагедије – оцењује Липовац.

Како каже, и по садашњем Закону о безбедности у саобраћају предвиђене су ригорозне санкције.

- Увели смо привремено или трајно одузимање возачке дозволе, а таква казна подразумева да возач мора да прође семинар од 40 сати наставе, затим испит и здравствени тест. Тешко да возач након тога може исто да се понаша у саобраћају. Није идеја казна сама по себи него промена понашања возача. Зато ти семинари не би требало да буду рутина за возача и предавача него да постоји 10 различитих курсева у зависности од различитих случајева. У те курсеве требало би да се укључе факултетски професори и лекари – сматра Липовац.

 

Професор Липовац чекује да се након оваквих трагедија огласи Тело за координацију безбедности у саобраћају.

- То тело чини чак седам министара и не знам због чега ћуте. Проблем безбедности на пешачком прелазу може се решити и другачијом инфраструктуром односно уз помоћ платформи, разделних острва или раскрсница на којима би пешаци били још видљивији. Такође, полиција и правосуђе морају ефикасније да раде свој посао. Није решење да одредимо казну од милион динара и у року од пет година казнимо само једног возача том санкцијом. Таква казна неће имати никаквог ефекта за возаче јер је ризик од ње мали. С друге стране, знатно вечи ефекат имаће казна од 5.000 динара ако се стално примењује или ако је ризик од ње 80-90 одсто – подвлачи Липовац.

У Србији и Београду има све више камера које бележе саобраћајне прекршаје, али Липовац сматра да оне саме неће довести до промене понашања возача.

 

- Свакако да ће се уз помоћ камера у будућности доминантно кажњавати возачи, међутим оне морају да имају добру пратњу и полиције и медија. Тренутно не знамо које камере бележе које прекршаје, да ли раде или не раде, све је некако под велом тајне. А управо то нам није потребно. Треба сви да знамо малтене сваког дана колико је возача уз помоћ које камере кажњено за који прекршаје. Ако, рецимо, знамо да је 15.000 возача кажњено уз помоћ камера због телефонирања за воланом или прекорачења брзине велика је вероватноћа да ћемо искоренити тај проблем. Ризик казне, а не висина казне мења понашање возача – закључује Липовац.

И професор Саобраћајног факултета у пензији Милан Вујанић истиче да су најефикасније оне саобраћајне казне које возача највише погађају.

- Постоје три врсте санкција у саобраћају: материјална, негативни поени и забрана управљања возилом. Суспендовање дозволе је казна која највише плаши нашег возача. Прихватиће и новчану казну и негативне поене само да може одмах поново да седне за волан. Притом треба знати да одузимање дозволе повлачи са собом слушање курса и полагање испита како би возач могао да се врати легално за волан. Зато возачи могу да престану да праве тешке прекршаје у саобраћају једино ако им прети казна која је неприхватљива и ако је та санкција извесна – оцењује Вујанић.

 

До трагичне саобраћајне несреће на Карабурми вероватно не би дошло да саобраћајна полиција у Улици Маријане Грегоран учестало кажњава возаче за прекршаје које је Галић направио, сматра наш саговорник.

- Да на пешачком прелазу постоји камера која бележи прекршаје возач највероватније не би без заустављања излетео на пешачки прелаз. Такође, тамо где возачи знају да постоји радар најчешће не возе брзином већом од дозвољене. Исто тако ретко ко пролази кроз црвено светло тамо где на семафору постоје камере – апострофира Вујанић.

Чињеница да је Галић има чак 10 кривичних пресуда због различитих дела у и ван саобраћаја од којих је осам условно служио указује да казне у његовом случају нису биле нимало делотворне, најблаже речено.

- Зашто је осам од десет кривичних пресуда било условно питање је за судије које су изрицале те пресуиде. Очигледно је да се ради о понављачу и да га условне казне нису преваспитале. Зато сад као вишеструки понављач мора бити безусловно кажњен – нема дилему Вујанић.

 

Галић је и по садашњем Закону о саобраћају направио јако тежак прекршај.

-Забрањено претицање возила које се зауставило или се зауставља да би пропустило пешаке на пешачком прелазу. Оно што је упечатљиво јесте да је немогуће да није видео пуну линију и обележени пешачки прелаз. То значи да се свесно упустио у прекршај који је посебно забрањен и изузетно опасан – објашњава Вујанић.

Због Вујанић очекује казну за возача која неће бити мала.

 

-Водиће се кривични поступак што значи да не може доћи до споразума о кривици. Реч је очигледно о понављачу прекршаја у саобраћају зато казна не може бити ни мала ни условна. Ако возач није био у алкохолисаном стању за овакав прекршај предвиђена је казна од једне до осам година затвора. Пошто је возач направио прекршај под изутзетно лошим околностима по њега очекујем да ће добити високу казну – објашњава Вујанић и додаје да се уколико је возач под дејством алкохола казна за овакав прекршај креће од две до 12 година затвора.

За сваког нормалног човека оно што је Галић 18. јула направио на Карабурми је, најблаже речено, насилничка вожња. Ипак, по закону, ствари стоје другачије.

-Тај прекршај је на граници насилничке вожње пошто је возач безобзирно претицао преко пуне линије и возио преко пешачког прелаза, а да није увидео могућност других да буду повређени – подвлачи професор Саобраћајног факултета у пензији.

Бахатост Лазара Галића добила је, нажалост, нову димензију пошто се није зауставио у сулудој вожњи ни када је покосио двојицу малишана на пешачком прелазу већ је побегао са места несреће.

Због тога је у јавности означен као возач-кукавица. Занимљиво, по нашем закону напуштање места саобраћајне несреће није кривично дело ако повређенима има ко да помогне од очевидаца.

- Ова трагедија би могла да утиче на надлежне да се промени закон и да се кажњава свако напуштање места несреће. По мени, довољно је за то дело одредити казну од шест месеци до годину дана забране управљања возилом и да то промени понашање многих бахатих возача – апострофира Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета у пензији.

 

Слична трагедија пре две године у Земуну

Саобраћајна несрећа на Карабурми је сигурно трагедија која је највише потресла јавност у послеђих неколико година, али нажалост пре две године у Земуну на сличан начин је страдао студент из Новог Пазара Ернад Бакан (19).

Несрећни младић преминуо је два дана пошто је на њега на пешачком прелазу аутомобилом у пуној брзини налетео аутомобилом тада осамнаестогодишњи Иван М. 4. марта 2019. године. Суђење возачу је почело крајем прошле године у Трећем основном суду у Београду.