ЗАШТО ЈЕ ИНТУБИРАЊЕ ПОСЛЕДЊА ОПЦИЈА? Др Удовичић открио колико се тренутно пацијената налази на респираторима
Ситуација је изузетно тешка
Иако дневни ковид извештаји говоре да је на респираторима безмало 300 пацијената, стварни број људи који се за живот боре на тој машини је око 1.000, упозорава анестезиолог, пуковник доц. др Иво Удовичић, командант Ковид болнице Карабурма. Бројка која је опасно близу 300 јер заправо "само" број интубираних, што је последња опција у покушају спасавања живота, јер те пацијенте преко тубе често дотуче бактеријска суперинфекција.
ДА ЛИ СТЕ ВИДЕЛИ ТОМУ? Дечак последњи пут виђен јуче у Жаркову код ТЦ "Мондо"
ЈАК ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО КРАГУЈЕВАЦ! Тресла се Шумадија, осетио се у Београду
РЕД ОБЛАКА, РЕД КИШЕ ДАНАС У СРБИЈИ: Температуре изнад просека, али никуда без кишобрана, ево какво нас време очекује
За почетак, сви пацијенти с ковидом у јединици интензивне неге (ЈИН) су на страховитој имуносупресивној терапији.
- Сви они морају да добијају и кортикостероиде и неки облик тзв. имуномодуларне терапије (раније је то био тоцилизумаб, сад је барицитиниб), што су јаки лекови који обарају имуни систем - изазивају имуносупресију. И кад пацијенте на таквој терапији интубирате, па чак и да су најздравији, три дана након интубације иде тзв. пнеумонија удружена с механичком вентилацијом. Бактерије које свако од нас има у ушној дупљи и носу, и које здравим људима уопште не праве проблем, силазе низ тубу у плућа, која су већ оштећена вирусом. И тако на вирусну пнеумонију, изазвану ковидом, сада долази и бактеријска. И шта год радили и које год мере предузимали (чишћење усне дупље, редовне аспирације...), то не можемо да избегнемо - објашњава др Удовичић.
И управо зато доктори потежу за интубирањем као последњом опцијом.
- Интубација је изнуђена мера и после годину и нешто дана борбе с ковидом свугде у свету су усвојени протоколи по којима се пацијенти максимално воде на неком од облика неинвазивне механичке вентилације (НИВ), што је такође респиратор, само са тзв. "фул-фејс" маском, оном преко целог лица. Схваћено је да пацијенти који се интубирају имају врло мали проценат преживљавања, 10-15 одсто. Они који се држе што дуже на НИВ имају много веће шансе да преживе јер неће добити суперинфекцију. На НИВ је преживљавање веће од 50 одсто, што је одличан проценат за ЈИН - каже др Удовичић.
ЈОШ ПРЕДНОСТИ НИВ - ПИЈУ, ЈЕДУ, ВЕЖБАЈУ...
Предности НИВ су и што су пацијенти будни, могу да сарађују, једу, пију, раде вежбе дисања с физиотерапеутима, разговарају са особљем, посебно психолозима, лакше се позиционирају у кревету и активно користе респираторне мишиће, посебно дијафрагму као главни респираторни мишић - објашњава др Удовичић.
ЈОШ МАНА ИНТУБИРАЊА - И МИШИЋИ СЕ ТОПЕ
Кад пацијенте интубирају, наводи доктор, морају их успавати, дубоко седирати и прекинути сваки контакт с њима.
- Морамо им дати лекове који потпуно паралишу њихове мишиће, укључујући и дисајне, који се после неколико дана просто речено топе или атрофирају као последица парализе и потпуне неактивности. И ако се плућа опораве у међувремену, тешко је покренути и достићи довољну снагу и активност тих мишића. И тај опоравак је дуготрајан и мукотрпан - каже др Удовичић.
- Често тим пацијентима морамо урадити трахеотомију. Дисајни пут се отвара на предњој страни врата и ту се убацује цевчица која се спаја с респиратором - наглашава.
У службеним извештајима на дневном нивоу, наводи доктор, који говори о око 290 пацијената на респираторима широм Србије, мисли се заправо на број интубираних, којих је отприлике трећина у ЈИН.
- Имамо сигурно још 600 пацијената на респиратору, без ког не могу да живе, само што дишу преко "фул-фејс" маске. Мала је разлика између пацијента на туби и оног с "фул-фејс" маском што се тиче подршке респиратора, јер ни један ни други не могу без њега. Добијају исти притисак у дисајним путевима и проценат кисеоника. Али је велика разлика што се тиче суперинфекције, јер интубирани добијају бактеријске суперинфекције у много већем проценту него ови на НИВ. Те бактерије су резистентне на већину антибиотика, а неке чак и на све. И ту долазимо у проблем да лечимо вирус и вирусну пнеумонију, а они добију и бактеријску пнеумонију и умиру од бактеријске суперинфекције - истиче др Удовичић.
ИАКО СУ НА ИВИЦИ СНАГА, НЕ ОДУСТАЈУ
Друга страна приче је она о људима у белим скафандерима, који су готово две године на фронту, исцрпљени, изнурени..., а ипак истрајавају у тешкој борби за сваки живот.
- Пацијента на НИВ су често несарадљиви, уплашени, сами скидају маску, па морамо да их фиксирамо или седирамо. А седација мора бити пажљиво дозирана јер угрожава њихову мишићну активност, а тиме и дисање за које им треба снага. Често смо принуђени да их повремено фиксирамо због њихове безбедности, као и да спречимо да скидају маске или чупају брауниле. Али и мимо тога и даље су у кревету врло активни, троше кисеоник више него што треба, а сваки молекул кисеоника морају чувати за срце, мозак и виталне органе - каже др Удовичић.
- Иако нас нема довољно, иако је много мање захтевно радити са интубираним пацијентима у односу на НИВ, управо због мање компликација и бољег преживљавања форсирамо НИВ максимално дуго, а да при том пратимо све виталне параметре. Кад се исцрпе све могућности НИВ, пацијент се успава, ставља му се тубус кроз усну дупљу у душник и повезује с респиратором - додаје.
ЈЕДНА СЕСТРА НА ТРИ-ЧЕТИРИ ПАЦИЈЕНТА
Око 1.000 пацијената у ЈИН широм Србије значи да су огромни материјални и људски ресурси везани за њих. На одељењима једна сестра може да ради са 15-20 пацијената, а у ЈИН са три, максимално четири иако је по закону однос једна сестра - један до два пацијента у ЈИН - објашњава др Удовичић.