Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЗАШТО ЖРТВЕ СИЛОВАЊА ЋУТЕ И КОЈЕ ГРЕШКЕ ДРУШТВА ДОПРИНОСЕ ТОМЕ? Проблем је у низу фактора

18.01.2021. 11:02
Пише:
Србија Данас/РТС
silovanje
силовање / Извор: Профимедиа/илустрација

Истраживања показују да некада прође осам до 15 година пре него што се дете усуди да пријави шта се десило

Вест о напаствовању ученица познате школе глуме уземирила је јавност која је пружила велику подршку жртвама и захвалила им на храбрости да јавно проговоре о свом искуству и пријаве насилника. Ивана Милосављевић Ђукић из Центра за заштиту деце и омладине каже да деца обично познају своје сексуалне злостављаче, као и да их је веома тешко пријавити јер се злостављање дешава у четири зида. Због тога, истиче, деца често брину да ли ће им одрасли веровати.

ОГЛАСИО СЕ АУТОНОМНИ ЖЕНСКИ ЦЕНТАР ПОВОДОМ СЛУЧАЈА МИЛЕНЕ РАДУЛОВИЋ: "Потребна је велика снага и храброст"

ОГЛАСИО СЕ АУТОНОМНИ ЖЕНСКИ ЦЕНТАР ПОВОДОМ СЛУЧАЈА МИЛЕНЕ РАДУЛОВИЋ: "Потребна је велика снага и храброст"

"НИСИ САМА" ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ ОШТРО ОСУДИЛА СЕКСУАЛНО НАПАСТВОВАЊЕ ЖЕНА: Послала снажну поруку Милени Радуловић

"НИСИ САМА" ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ ОШТРО ОСУДИЛА СЕКСУАЛНО НАПАСТВОВАЊЕ ЖЕНА: Послала снажну поруку Милени Радуловић

Ивана Милосављевић Ђукић је навела да нам овај случај говори да деца обично познају своје сексуалне злостављаче, да су то особе у које деца имају поверења и то су особе из њиховог окружења.

- Овде имамо да деца познају људе који су напаствовали, али о томе јако дуго ћуте и не говоре о ономе што им се десило - рекла је Милосављевић Ђукићева.

Навела је да истраживања показују да некада прође осам до 15 година пре него што се дете усуди да пријави шта се десило.

- То су особе које су из њихове околине, који могу бити њихови наставници, комшије, рођаци, особе у које деца имају поверења и те особе уствари маме децу, врло дуго улазе у неке добре односе са њима, злоупотребе дечије поверење и некада прете деци уколико желе да их разоткрију - додаје Милосављевић Ђукићева.

Истакла је да се деца некада плаше да им други одрасли неће веровати ако то кажу.

УЧЕНИЦИ МИКИНЕ ШКОЛЕ ЋЕ ОВА ПРАВИЛА ПАМТИТИ ЦЕО ЖИВОТ: Овако је изгледала свакодневница на његовим часовима

УЧЕНИЦИ МИКИНЕ ШКОЛЕ ЋЕ ОВА ПРАВИЛА ПАМТИТИ ЦЕО ЖИВОТ: Овако је изгледала свакодневница на његовим часовима

Мика Алексић поподне на саслушању у тужилаштву: Прети му до 15 година затвора

Мика Алексић поподне на саслушању у тужилаштву: Прети му до 15 година затвора

- Што особа има већи углед у друштву и више моћи, тешко је поверовати да неко коме смо ми поверили наше дете може и да га злоставља - наводи Милосављевић Ђукићева.

Много снаге и храбрости потребно да се насиље пријави

Нагласила је да је свако време добро да се пријави насилник и да је потребно много подршке, као и да су девојке добиле велику подршку и од институција и јавности.

- Много снаге и много храбрости је потребно да се насиље пријави. Сексуално злостављање се дешава у четири зида, ретко када имате материјалне доказе. Обично имате реч детета против речи злостављача - тешко је тада у тој ситуацији да пријавите злостављање - каже Милосављевић Ђукићева.

Врло је битно да онај ко пријави сексуално злостављање добије подршку своје околине, својих родитеља, али и подршку система.

- То значи да би се злостављање прекинуло треба да се пријави и да би се умањиле последице злостављања такође је битно да деца пријаве. Али деца која пријаве сексуално злостављање она пре свега треба да добију подршку система и да када су пријавила некога треба да их испитују само једанпут, не треба да дају исказе више пута и да понаваљају своје трауматично искуство, јер када говоре о томе њима се поново јављају оне исте емоције које су имали када се десило злостављање - објаснила је Милосављевић Ђукићева.

 Ivana Milosavljević Đukić
Ивана Милосављевић Ђукић / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/RTS Сајт - Званични канал

Указала је да што их више пута испитујемо деца ће одустати од свега и неће желети да о томе говоре.

- Када једном добро узмете исказ од детета онда нема потребе да се дете испитује у свакој фази поступка поново и битно је да се деца осећају сигурно и да имају поверења у особе које воде разговор са њима и да могу да верују одраслим особама - рекла је Милосављевић Ђукићева.

Нагласила је да када се деси сексуално злостављање деца поред тога што се брину да ли ће им одрасли веровати, они осећају страх и кривицу.

- Страх и кривица је из тога разлога – да ли сам могао да спречим сексуално злостављање, да ли сам ја крив и одговоран за све оно што ми се десило? Уколико особа није обучена да узме исказ од детета, некада и нехотице, може да пребаци одговорност на страну детета, а онда ће то блокирати дете и неће даље говорити о свом трауматичном искуству - рекла је Милосављевић Ђукићева.

Сексуално злостављање прати вео тајновитости, а важно је разговарати са децом

Кључно питање је како родитељи да препознају проблем и како да дође до тога да им се дете повери, а Милосављевић Ђукићева истиче да је битно да и родитељи и деца говоре о томе.

Zlostavljanje dece
Злостављање деце / Извор: Профимедиа/илустрација

- Сексуално злостављање прати вео тајновитости и зато је битно да о томе са децом разговарамо, да не будемо и ми део те тајновитости. Да будемо отворени и да кажемо деци шта све може да им се деси – да нико не сме да их додирује, да дира њихове интимне делове тела - нагласила је она.

Поред родитеља који разговарају са дететом о томе, како каже, важно је да о томе почнемо и системски да разговарамо са децом - од предшколских установа, основних и средњих школа.

- Да деца знају шта је сексуално злостављање и шта то подразумева, коме могу да се обрате када се нешто тако деси и коју ће подршку и заштиту добити - нагласила је Милосављевић Ђукићева.

Поред тога, додаје, важна је и улога медија.

- Ја радим у Прихватилишту за ургентну заштиту злостављање деце и знам како се деца осећају када читају о себи и ономе што им се десило. Битно је да остане анонимност жртве. Деца се осећају социјално обележено када им се тако нешто деси, осећају се да су изгубили власт над сопственим животом и тешко им је онда да о томе говоре - рекла је Милосављевић Ђукићева.

- Чини ми се да су у овом последњем случају медији показали да су много тога научили из претходних година и да су жртве које су желеле да остану ананомне то и остале и да ништа није изашло у јавност - закључила је Милосављевић Ђукићева.