ЗАШТО ЖРТВЕ СИЛОВАЊА ЋУТЕ ТОЛИКО ДУГО? Психолог открива одговоре на многа питања
Да би жртва проговорила, пролази кроз тешку унутрашњу борбу, пре свега у делу који се односи на превазилажење страха од тога да јој неће веровати, наводи психолог.
Од синоћ, отако је јавност сазнала за исповест глумице Милене Радуловић, у којој тврди да ју је у њеној 17. години више пута силовао угледни београдски учитељ глуме Мика Алексић и да се први пут то догодило почетком новембра 2012. године, јавност се не смирује.
"БИЋУ БОЛНО ДИРЕКТАН, БИО САМ ПРИСУТАН..." Маца решио да изнесе ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ о младим глумицама и школама глуме
ПОНОВО СЕ ОГЛАСИЛА! Милена Радуловић послала јавни апел преко свог Инстаграма, ево шта је рекла (ФОТО)
МИЛЕНА, РАСТУРИЛА СИ СЕКТУ: Страшне исповести познатих који су ишли у Микину школу леде крв у жилама
И док је велики део колега и јавности Милену подржао, дивећи јој се на храбрости да о томе проговори, постоје и они који су питали: Зашто је ћутала досад?
Ова тема покренута је на друштвеним мрежама, а свој коментар на њу међу првима је дао Небојша Ромчевић, угледни драмски писац и сценариста.
- Како мислите да је немогуће да ћуте? И те како је могуће да ћуте. Ћуте људи који се сматрају постиђенима и стигматизованима иако су жртве. Ћутали су људи који су преживели логоре, ћутали су и у гроб са ћутњом одлазили сви којима је било лакше да ћуте него да поведу борбу. Да ли заслужују још једну осуду? Управо због питања какво ви постављате "шта је чекала до сада" је и одговор на питање зашто је чекала.
Да би жртва проговорила о таквој трауми као што је силовање, потребна је велика храброст, посебно у ситуацији кад је силоватељ познат и цењен човек.
- Силовање је атак на тело и психу. Жртва доживљава трауму. У односу на напад који доживи осећа бес, страх, немоћ, кривицу. Има идеју да јој нико неће веровати и да ће је оптуживати да је она својим понашањем испровоцирала насилника. Посебно је тешко ако је то особа која представља ауторитет и за жртву и за околину - објашњава Татјана Даничић, психолог за Жену, и додаје да је отежавајућа околност и то што је дело тешко доказиво.
- Жртва се плаши да ће бити осрамоћена и изопштена. Проглашена "курвом". Понекад се јавља и осећај одговорности према насилнику у смислу шта ће бити са њим. Растурићу му породицу, упропастити каријеру, парадоксално је, али је тако - истиче Даничићева.
Са њом се слаже и Сања Павловић, активисткиња Аутономног женског центра. Она каже да се одговор на питање зашто жртве дуго ћуте о искуству силовања крије у самом механизму овог вида насиља, као и у друштвеној клими.
- Са једне стране, насилник ствара атмосферу у којој се поставља као ауторитет и особа од поверења, тако да у моменту када дође до чина насиља то за жртву представља пре свега шок и осећај дубоке издаје тог поверења. Додатно, атмосфера у којој се сексуално насиље дешава често је таква да се жртвама чини као да су само оне те којима се то дешава, што појачава осећај да је она томе на неки начин допринела, те изазива осећај стида и кривице - указује Павловићева.
Са друге стране, друштвена клима је широм света још увек таква да се жртвама не верује, да су оне те које се преиспитују и оптужују да уништавају животе мушкараца који имају сјајне каријере и успехе. То, заједно са чињеницом да су институционални процеси трауматизујући и спори умногоме демотивише жртве да проговоре и пријаве насилнике.
Због свега тога је акт младе познате жене која јавно проговори о томе шта је доживела поступак у најмању руку вредан хвале, а и много више од тога.
Подсетимо, Милена Радуловић је, између осталог, рекла:
- У тренутку тог чина ја нисам имала свест о последицама, оне су долазиле касније. Било је то поништавање сваке врсте самопоуздања, сигурности - рекла је новинарки Блица.
Није, како је рекла, имала снагу од почетка да прича. Морало је много времена да прође, али се трудила да се постави као неко с ким млађе девојке могу да разговарају. Увек је размишљала о томе колико би мање пропатила да је имала неког ко би је упозорио.