Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ДА СЕ НИКАД НЕ ПОНОВИ! Погром на Космету је најмонструознији злочин новијег доба - убице никада нису кажњене

17.03.2023. 08:03
Пише:
Србија Данас/Курир
pogrom
погром / Извор: Фото: Youtube Printscreen

Оно што се догодило 2004. године било је ужасно.

Данас је годишњица страшног терора над Србима на Косову и Метохији. Пре 19 година више хиљада Срба протерано је из својих кућа, њихова имовина је дивљачки уништавана, а на мети албанских екстремиста нашле су се и светиње Српске православне цркве, од којих су неке неповратно уништене.

Погром какав је забележен на Косову и Метохији 17. и 18. марта 2004. не сме никада да се понови, сагласни су сви.

Ужасни догађаји

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил каже да су догађаји од пре 19 година били ужасни.

- Слажем се са изјавом уваженог колеге Мирослава Лајчака: као дипломата, нисам ту да мењам историју, ту сам да мењам будућност. Оно што се догодило 2004. године било је ужасно. Насиље уништава мир и стабилност, не доприноси нечему бољем. Ти страшни догађаји могу послужити као подсетник на ризике са којима се суочавамо бавећи се истим проблемима данас. Зато је веома важно да искористимо могућности које нам пружа дијалог под покровитељством ЕУ, да се свима у овом региону пружи мирна и просперитетна будућност, коју заслужују - изјавио је Хил.

Неповерење

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић сматра да је оно што се догодило 2004. озбиљно пореметило односе између Срба и Албанаца, пре свега на Косову и Метохији.

- То је несумњиво и удаљило све перспективе које су постојале, што су политичари касније употребљавали за своје користи. Али након што се све догодило 17. марта 2004, није био први пут да видимо импотентно понашање међународне заједнице, која своје војнике шаље да обезбеђују и чувају мир, а на њихове очи се догађају ствари попут оних у Сребреници. Не заборавимо, пред холандским снагама се догодила Сребреница. Тако нешто се догодило и Србима, где су међународне снаге, односно Кфор, посматрале све, Кфор није реаговао и није испунио основну функцију због које је и послат на КиМ. Та ситуација има двоструки ефекат. Један је на односе Срба и Албанаца, јер је наступила нека врста цементирања њиховог неповерења, које је и данас огромно. А с друге стране, ефекат је било и неповерење у међународне снаге, без обзира на то што Београд често каже да је Кфор једини гарант безбедности Срба. Надајмо се да неће бити неке практичне ситуације да Кфор потврди да није онај стари Кфор. И на тој релацији постоји неповерење - наглашава саговорник.

Јакшић оцењује да је 17. март 2004. била прва фаза покушаја етничког чишћења Срба.

- То није био онај масовни егзодус Срба, какав је био у време "Олује" из Хрватске. Али, када унесете висок степен страха међу српско становништво, онда многи размишљају о томе да оду. И видимо да је тада отворен процес који и дан-данас траје. И данас велики број Срба размишља о томе да напусти КиМ управо због тог страха који није обуздан ни на једној, ни на другој, ни на трећој страни - сматра Бошко Јакшић.

Оставили велики траг

Слободан Зечевић са Института за европске студије наглашава чињеницу да српска заједница на КиМ није била заштићена ни 1999. ни 2004. године.

- Делимично јесте, али су ови догађаји оставили великог трага. Притом, не треба заборавити да се све одиграло пред очима међународне заједнице, а она никада није осудила те догађаје. То је сигурно било организовано од стране Албанаца и унело је велику несигурност код Срба. Реч је о следу догађаја: 1999. године, када Србима више није гарантована безбедност на КиМ, а затим 2004. се догодило то насиље над Србима, њиховом имовином и СПЦ. Наравно да је све то допринело несигурности српског становништва. После 19 година није се много променило, јер нема Заједнице српских општина. Нема ни минимума институционалног оквира који би Србима гарантовао некакву самоуправу и организацију привредног живота, просвете, здравства, културе. Приштина одбија то зато што претпоставља да би то створило охрабрење да остану. Дугорочно гледано, без ЗСО тешко да ће Срби моћи да остану - упозорава Зечевић.