"Ако нас не буде, знате шта нам се десило" Након што је Драганин убица послао ПИСМО, проговорила њена ПОРОДИЦА
Језиво писмо које је породица убијене Драгане Ћирић примила крајем септембра од њеног убице Чедомира Ђурића (70), који се налази на издржавању затворске казне од 40 година, утерао је стах у кости породици која сада стрепи за своју безбедност.
Дрски убица Чедомир Ђурић (70) из села Салаш код Зајечара, налази се иза решетака у пожаревачком затвору Забела, али ни то га није спречило да узнемирава породицу Драгане Ћирић (18), некадашње ученице четвртог разреда Економске школе, коју је мучки убио у децембру 2014. године.
Његово писмо на адресу на којој сада живе Драганин очух и мајка стигло је 27. септембра, а Драгиша се присетио тренутка када је на врата покуцао поштар.
- Нисам знао шта да радим, право да вам кажем. Дошао је поштар а ја сам неко време размишљао да ли уопште да преузмем то писмо. После неког времена сам одлучио да ћу узети. Од тада страхујемо за своју безбедност - каже несрећни Драгиша.
Према његовим речима, проблеми са овим човеком нису стали ни када је он затворен.
- Пријављивали смо га и раније, када је долазио испред наше куће и Драганином момку секао жице на мотору. Проблеми са њим изгледа да никад неће престати. Он има много новца и људе свуда, плашим се шта ће бити са нама и шта би његови људи могли да нам ураде. Знате како кажу, пара врти где бургија неће - каже овај несрећни човек из завејаног села Салаш.
Драгиша сматра да је овакво узнемиравање недопустиво, јер осим што "отвара старе ране" које никада нису до краја ни зацелиле, отвара и питања шта је тај човек у стању да уради посредством својих људи које, како каже Драгиша, има свуда по Зајечару.
Драгиша се, како је казао, не противи томе да Чедомир комуницира са својом породицом, али се пита какав је то затвор из ког можеш узнемиравати породицу девојке коју си убио и због које робијаш 40 година.
- Нека пише својима, има право, мене то не интересује. Али како је могуће да ако је неко ухваћен и није на слободи, може слободно да пише коме хоће и шта хоће. Ваљда би у том затвору могли да праве неке провере - каже преплашени Драгиша, додајући да је полицајцима такође показао писмо за сваки случај.
Ипак, да њихова породица није једина којој је убица писао, потврдио је и сам Драгиша наводећи пример једног мештанина из села.
- Дошао је пред моју капију и казао ми да је и њему писао. Распитује се за село, има ли шта ново... Рекао сам да ме не интересује и да нећу да знам. Шта има да знам, нека нас само остави на миру - прича Драгиша.
Кратак разговор који је водио са новинарком завршио је са тужним речима: "Ево сада вама кажем, ако нас будете звали и нас не буде било, знате шта нам се десило и ко нам је то урадио".
Подсетимо, језиво убиство се догодило пре четири године када је Ђурић у свом аутомобилу брутално претукао несрећну Драгану. Давио ју је, сипао јој киселину у уста, а потом њено тело бацио у језеро у атару села Глоговица код Глоговичке реке.
Два дана након пријављивања њеног нестанка Ђурић је ухапшен, а на саслушању је признао да је убио девојку јер је био патолошки заљубљен у њу, као и да га је обузела љубомора јер није могао да се помири с тим да има момка.
Сада, четири године касније, на адресу покојне Драгане стигло је писмо следеће садржине: "Ово пишем јер ми неко наредио, а то је моја суза из ока, моја Драгана. Да, често је у мојим сновима, прича, прича, смеје се. Са сином бере јабуке, он има око пет година, лепота од детета.
Хоће кола, она на којима се обучила да вози. Кажем јој где сам, она плаче, срце ме боли кад јој видим сузе. Не воли вас. Са мном је видела Стару планину, Голубачки град и Сребрно језеро. Отровала се због мајке, дуга је то прича. Пренео сам њене речи", навео је убица у узмнемирујућем писму, додајући да ће о Драгани снимити филм.