УПОЗОРЕЊЕ КОЈЕ ЂИНЂИЋ НИЈЕ ОЗБИЉНО СХВАТИО! "Јеси ли луд? Хоћеш да убијеш премијера, да идеш сто година на робију?"
Три покушаја убиства др Зорана Ђинђића пре ликвидације испред зграде Владе Србије 12. марта 2003. године.
Убијени премијер Србије др Зоран Ђинђић није озбиљно схватио упозорење које му је стигло пре 20 година. Тог 21. фебруара 2003. године требало је да отпутује у званичну посету Бањалуци, али је на њега, око 9.15, покушан атентат на ауто-путу Београд - Загреб код новобеоградске хале "Лимес" (данашња Београдска арена).
Тада је премијер био у колони возила која су се кретала ауто-путем ка аеродрому. Колону су чинила три аутомобила обележена ротационим светлима и сиреном, а Ђинђић је био у предњем возилу. Кретали су се брзином од 130 километара на час када је, око 9.15, код Београдске арене, један камион марке "мерцедес" са аустријским таблицама из зауставне траке нагло скренуо у леву, претицајну траку којом се колона кретала.
"РЕКАО ЈЕ ОДЛУЧНО НЕ" Политички аналитичар шокирао - председнику угрожена безбедност, али због овог је у предности
"ДРЖАО САМ МУ СРЦЕ У РУЦИ, НИЈЕ ИМАО ШАНСЕ ДА ПРЕЖИВИ" Др Ристић открио детаље Ђинђићевог атентата - "Отварам трбух, а јетра исечена као саће!"
ЂИНЂИЋ УБИЈЕН ПОСЛЕ ПРЕТЊИ СА ЗАПАДА ЗБОГ КОСОВА: Тадић му донео ЈЕЗИВУ ПОРУКУ од Американаца пред сам атентат
Камион је пресекао пут колони и замало није ударио у BMW из Ђинђићеве пратње, али је возач лимузине у последњи час скренуо лево, тик до банкине, и за длаку избегао удес. И камион и конвој су у први мах наставили вожњу, али су се после стотинак метара издвојила два аутомобила из пратње, зауставила камион и привела возача у оближњу станицу саобраћајне полиције.
Испоставило се да је за воланом камиона био Дејан Миленковић, звани Багзи, који је одраније био познат полицији. Подигла се велика прашина, а Миленковић је приведен у градски СУП.
Багзи, некада најпоузданији сарадник Љубише Бухе Чумета и припадник "сурчинског клана", прешао је у супарнички "земунски клан" који су водили Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум.
Камион купио у Бубањ потоку
С обзиром на Миленковићеву "богату" биографију, одмах се родила претпоставка да се Багзи није случајно нашао на ауто-путу тог 21. фебруара, као и да је на премијера највероватније покушан атентат.
"Доктор за зољу" пуштен пре четири и по године
Жељко Тојага, звани Жмиги, бивши припадник "црвених беретки", изашао је 21. априла 2018. године из затвора, јер је одслужио казну од 15 година робије за покушај убиства премијера Ђинђића код Београдске арене. Он је напустио пожаревачки затвор "Забела", у којем је боравио од 2007. године када је осуђен. Тојага је био познат и као "доктор за зољу".
Пре њега је 2013. из затвора у Сремској Митровици изашао Саша Пејаковић Пеле, који је одслужио осам година затвора због помагања Ђинђићевим убицама.
Током вишесатног испитивања, Миленковић је, међутим, тврдио да је камион аустријске регистрације купио неколико дана раније од непознатог продавца на ауто-пијаци у Бубањ потоку да би га користио за превоз робе у дисконт, који се водио на име његове жене.
- Прво сам видео неколико возила тамне боје која су прошла са моје леве стране. Наставио сам да возим, али ми је пут 50 метара даље препречио затамњени "ауди". Прешао сам у зауставну траку и зауставио камион. Из "аудија" су одмах истрчала двојица младића у цивилу наоружана аутоматима "хеклер". Ја сам изашао из камиона, а један од младића ме је питао: "Јеси ли луд? Хоћеш да убијеш премијера, да идеш сто година на робију?" Само сам кратко рекао: "Извините, нисам хтео" - правдао се тада Миленковић.
"Трговачки путник"
Будући да није имао исправна документа за поменути камион, а своје приче се чврсто држао, Миленковић је окривљен само за фалсификовање исправа, на основу чега му је одређен притвор од осам дана. Ванрасправно веће Четвртог општинског суда у Београду је, међутим, на основу жалбе Миленковићевог адвоката, донело решење о укидању притвора.
Миленковић је пуштен на слободу јер, како пише у образложењу већа, не постоје законски разлози за његово задржавање у притвору. Успут се наводи да је Миленковић "трговачки путник" и да би му даље задржавање у притвору "онемогућило да и даље обавља ту делатност и издржава породицу", пренели су тада медији.
Зоран Ђинђић је тог дана, ипак, стигао у Бањалуку, одакле је рекао:
- Не може један камион да ме спречи да дођем у Бањалуку. Мислим да је то био несавестан возач који учи да вози на ауто-путу, а пошто смо ми импулсиван народ, људи често на своју штету раде неке ствари и он, уместо да у свом дворишту вежба вожњу, то је радио на ауто-путу. Мислим да би било претерано то сматрати чином угрожавања моје безбедности. То су нормалне животне ситуације, ми смо једна медитеранска земља, где се људи мало комотније понашају, а то има и добре и лоше стране - рекао је Ђинђић.
Када се вратио у Београд, ипак је изјавио нешто друго:
- Уколико буду нађени докази да је то заиста био покушај атентата, онда то говори о потпуној опсесији тих људи који користе те методе мислећи да се овде ништа није променило и да могу да раде оно што су радили у претходном режиму.
Сви су, убрзо после ових дешавања, схватили да је напад на Ђинђића код хале "Лимес" била опомена премијеру. Он је убијен 12. марта 2003. године у 12.25, у дворишту зграде Владе Републике Србије у Београду. Као починиоци, одмах су означени припадници земунског криминалног клана. Овај атентат довео је до ванредног стања у Србији и полицијске акције "Сабља", током које су ухапшене стотине криминалаца.
Три покушаја убиства
Ово није био једини покушај атентата на Зорана Ђинђића. Било их је, наиме, укупно три.
Непосредно пре покушаја убиства код хале "Лимес", средином фебруара 2003. године, група атентатора, у којој су били Звездан Јовановић, Жељко Тојага звани Жмиги, Миле Луковић звани Кум и још једна особа, планирала је да убије премијера на ауто-путу, са узвишења у близини наплатне рампе Бубањ поток, приликом Ђинђићевог повратка са Копаоника.
Од тога су одустали због наводног страха од превеликог броја жртава, а присутни у близини били су и Душан Спасојевић и још неколико особа у најмање три аутомобила и два камиона.
Свега неколико дана касније, 7. марта, група у којој је поново био Јовановић планирала је да снајпером убије Ђинђића испред зграде Савезне скупштине са горњег нивоа гараже "Три листа дувана", на углу Улице краља Милоша и Булевара краља Александра. Од тога се наводно одустало из истог разлога као и средином фебруара - плашили су се да не буде случајних жртава, конкретно, новинара који су се налазили испред зграде Скупштине.
Међутим, Зоран Вукојевић, који је тада био у аутомобилу "фолксваген пасат" са Александром Симовићем и Јовановићем, изјавио је пред судом да се том приликом одустало од пуцања јер су се завереници плашили да их не сниме сигурносне камере са зграде Поште у Таковској улици, као и зато што не би успели брзо да побегну пошто су били паркирани на горњем спрату гараже.
Све вести о Земунском клану прочитајте ОВДЕ.