"БИЛО БИ МУ ЛЕПШЕ У ГРОБУ, НЕГО У ЗАТВОРУ" Најпознатији осуђеник на смрт у Србији открива шта чека Малчанског берберина
Јовановић је 5. јануара неправоснажно осуђен на доживотну казну затвора јер је 20. децембра 2019. године отео девојчицу у нишком насељу Брзи Брод
Нинослав Јовановић (48) из Малче први је и једини осуђеник на доживотну робију, најстрожу казну која је од 2019. године прописана за најгоре злочинце.
Користио платну картицу преминулог човека: "Цимер" није пријавио смрт мушкарца код Титела због БИЗАРНОГ РАЗЛОГА
ВАЖАН СВЕДОК ЛИКВИДАЦИЈЕ НАПУСТИО СРБИЈУ: Правосудни органи дозволили девојци убијеног Страхиње да изађе из земље
МАЈКА БРАНИ ЧОВЕКА КОЈИ ЈОЈ ЈЕ ОБЉУБИО ЋЕРКУ (12)? Ево шта је осумњичени изјавио на суду, СВИ СУ БИЛИ У ШОКУ!
Како је Јовановић дочекао вест да ће остатак живота провести иза решетака због отмице дванаестогодишњакиње, остала је мистерија, јер је одбио да дође у суд на изрицање судске одлуке. Међутим, најпознатији српски осуђеник Вучко Манојловић са затворским стажом од чак 33 године, тврди да га у затвору чекају тешки дани, јер су они који су наудили деци омражени и међу робијашима.
Јовановић је 5. јануара неправоснажно осуђен на доживотну казну затвора јер је 20. децембра 2019. године отео девојчицу у нишком насељу Брзи Брод. Ухапшен је 5. јануара прошле године у родном селу, откада се налази у притвору, где је безбедан јер је изолован од осталих осуђеника. Међутим, када пресуда постане правоснажна, што се очекује ускоро, Јовановић ће се придружити осталим осуђеницима када ће му, како каже Манојловић, бити горак сваки дан.
Вучко је осуђен на смрт јер је 1984. године у Лесковцу убио тужиоца Драгомира Крстића, покушао да лиши живота истражног судију Братислава Гавриловића, а припремао убиство судије Младена Јанковића. Кривио их је што је одлежао пет година за силовање за које је тврдио да није починио. Смртна казна му је 2002. замењена робијом од 40 година, а на слободи се нашао 2013. године када је указом, помилован.
- Ја нисам имао проблема са другим осуђеницима, они су ме чак доживљавали као хероја јер мрзе правосуђе и полицију, али ми то није годило. Шта год људи мислили, верујте ми да међу осуђеницима има доста часних људи, који не гледају благонаклоне на оне који нападају децу. Зато ће тај Јовановић имати много проблема, јер се свако са тим дететом саосећа, има код куће ћеркицу, сестричину, братаницу ... ту емоцију прораде. Замислите 1.300 осуђеника, колико их у просеку има у нишком затвору, и свако те малтретира, псује, удара... Судска стража ће се правити да то не види јер и они саосећају са жртвом, многи имају толику децу. И баш због тога, колико год се трудили да буду професионални, неће моћи да га заштите. Нека му је Бог на помоћи - каже Манојловић.
Додаје, да је оно што је такође веома страшно и изолација.
- Такви људи и у затвору доживљавају бојкот, ретки су они који ће са њим разговарати... Има таквих, то су људи који у свакоме виде нешто добро, и имају разумевање али њих нема много. Неће имати са ким да руча, кад буде сео за сто, остали ће устати и отићи. Игнорисаће га, то је велико мучење, то ретко ко може да издржи - тврди Манојловић.
Каже да је осуђеницима велика подршка породица, те да је Јовановићу бити још теже ако његови одрже обећање да га никада неће посетити.
- Током мог боравка у затвору, није прошла ниједна субота да ме моје сестре нису обилазиле, и то ми је давало снагу да издржим. Те посете су нешто што сваком осуђенику много значи, јер зна да није остао сам - објашњава најпознатији српски осуђеник.
Коментаришући то што је Јовановићу изречена доживотна робија, Манојловић каже да је та казна гора од смрти.
- Док сам био у затвору више пута сам читао Дантеа, и верујте, себе сам пронашао у свих девет кругова пакла. Када ми је смртна казна замењена робијом од 40 година, то ме није нимало обрадовало. Напротив, сматрао сам да сам још теже кажњен, дугогодишња робија је много гора од смрти, јер сте свесни шта вам је све ускраћено. Доживотна робија, која вас оставља без наде да ћете икада више бити слободан човек је најгора казна, мало је оних који то могу издржати а да не покушају да себи прекрате муке. Далеко је лепше бити у гробу, него у затвору - закључује Манојловић.