"БИО ЈЕ ИЗУЗЕТАН ЧОВЕК, ЋЕРКЕ ГА СЕ НЕЋЕ НИ СЕЋАТИ" Породице страдалих Горана и Бранимира НЕУТЕШНЕ, Шимановци у сузама
До несреће је дошло у новој хали која још није пуштена у погон, а намењена је за производњу хране за псе и мачке.
Бранимир Б. (36) из Руме и Горан К. (45) из Шимановаца настрадали су јуче у несрећи која се догодила у складишту фабрике која се бави производњом средстава за заштиту биља "Агросава" у Шимановцима.
"КАДА ЈЕ ЧУЛА ДА ЈЕ НА СЛОБОДИ ПОЧЕЛА ЈЕ ДА ВРИШТИ" Исповест родитеља девојчице коју је обљубио КУЋНИ ПРИЈАТЕЉ
АКЦИЈА СУБОТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ: Ухапшен дилер (41) - нађена велика количина различитих наркотика
ТРАГЕДИЈА НАДОМАК ПАНЧЕВА! Једна особа изгубила живот у тешкој саобраћајној несрећи
До несреће је дошло у новој хали која још није пуштена у погон, а намењена је за производњу хране за псе и мачке.
Према незваничним информацијама, до трагедије је дошло у тренутку када је експлодирао суд под притиском водене паре. Одмах су реаговале све дежурне службе, али нажалост, могле су само да констатују смрт два радника.
У несрећи је повређен још један запослени, који је медицински збринут и није животно угрожен.
Болно сазнање
У Шимановцима, неколико стотина метара од места где је дошло до трагедије, налази се породична кућа Горана К.
- Не знам шта да кажем, у шоку смо. Горан је мој брат од стрица, а за несрећу сам сазнао када ме је мајка позвала и рекла да је у фабрици дошло до неког курцшлуса и да су им рекли да сви иду кући. Чули смо да су неки људи погинули, али испрва нисмо знали ко. Тек када су челни људи фирме дошли пред капију, знао сам да не слути на добро - прича брат погинулог Горана.
Како истиче, у фабрици ради више генерација из њихове породице.
- Све ове куће што видите су наше породице и скоро сви радимо у тој фабрици. Горан је био изузетан човек, породичан, вредан, отац два малолетна детета. У годинама када им је најпотребнији остају без њега. Велика је ово туга, верујте ми, не могу даље да говорим - са кнедлом у грлу, сузних очију, рекао је брат.
Таквог мајка једном рађа
Шездесетак километара од фабрике, на самом улазу у Руму, живео је Бранимир Б. Испред породичне куће десетине рођака и пријатеља породице, мук.
Долазили су да запале свећу и изјаве саучешће.
- Није га мрзело да сваки дан путује, био је радник, борац. Дође са посла, па оде у радионицу у којој је радио браварију. Ма таквог је мајка једном родила. Гледам га јутрос кроз прозор, оде на посао. Да сам само знао да је то последњи пут да га видим - са сузама говори стриц настрадалог Бранимира. Како наводи, за Бранимиром су остале две ћеркице.
- Две луткице, једна има шест, а друга четири године. Када одрасту, неће се ни сећати оца. Ми смо избеглице из Кордуна, борили смо се за парче хлеба, скућили се. Бане је десетак година радио у тој фирми, а тамо му ради и рођени брат. Дошли су сви да изјаве саучешће, а ја се искрено надам да ће се и открити ко је крив за несрећу која нас је завила у црно - закључио је Бранимиров стриц, видно потресен.