БОЛНА ТИШИНА У КУЋИ МАЛОГ РАДЕНКА НАКОН САХРАНЕ: Лекар нам ни саучешће није изјавио, нек окачи мантил о клин!
Туга, бол, мук...
Дан након што су сахранили сина Раденка, који је преминуо због сепсе, настале после прелома леве руке, породица Никодиновић из Козјака код Лозице огорчена је због понашања лекара др Добривоја Бојанића, којег сматрају кривим за нестручно пружену медицинску помоћ и несрећу која их је снашла.
Никодиновићи не могу да верују да им барем саучешће није изјавио после свега што се издешавало. Последњи пут су га видели у петак, 7. октобра, у београдском Институту за мајку и дете, дан пре него што је њихов син изгубио битку за живот.
– Супруга Зорица је видела доктора Бојанића у петак, касно поподне јер је, како јој је речено, дошао да обиђе дете. Само му је казала да више немају шта да разговарају и да је он своје урадио тако како је урадио – каже Милан, дечаков отац.
Он је потврдио да су из лозничке Опште болнице долазили, сада већ бивша директорица др Мира Вучетић и њен помоћник, дан пре сахране, да изјаве саучешће породици, али да се доктор Бојанић више није оглашавао.
Билборд
Дечаков отац Милан је потврдио да су његови другари организовали постављање Раденкове фотографије на неколико билборда, како би указали на пропуст који је направљен у болници, али и поручили да неко за такве ствари мора да одговара. Још је рекао да су његови пријатељи предложили и мирно протестно окпљање у Лозници, али да то мора бити пријављена полицији и да термин још није утврђен.
– Наравно да смо их примили у кућу најнормалније, без икаквих проблема. Доктор Зоран Ковачевић, који је сада постављен на место в. д. директора је добар човек и видео сам да му је било тешко. Разочарани смо јер др Бојанић није послао барем телеграм саучешћа, ако није могао да нас позове. То би било људски, али нам се није јављао иако је на дан сахране био у Лозници, како смо чули, да би дао изјаву у полицији – прича Милан.
На сахрани несрећног дечака, у болној тишини испред куће Никодиновића само су се могли чути коментари осуде лекара јер и поред евидентне грешке није смогао снаге да сам скине бели мантил.
– На његовом месту, сам бих окачио бели мантил о клин и престао тим послом да се бавим. Не могу да верујем да би он после овога могао поново да ради у ординацији нормално а да пацијенти и даље имају поверења у њега – чуло се од пријатеља и комшија током сахране којој је присуствовало око хиљаду људи.