ДЕВЕДЕСЕТИХ СЕ НИСУ ЖРТВЕ САКАТИЛЕ КАО ШТО ЈЕ РАДИО ВЕЉА НЕВОЉА! Поштовали су правила - данас мељу и праве ћевапе
Часлав Ристић, пензионисани форензичар, који је две деценије радио у МУП Србије, први је био на месту свирепих злочина деведесетих
Две деценије радио за МУП, Часлав Ристић истиче да се тада нису жртве сакатиле као што је сада случај.
ТЕШКА НОЋ У БЕОГРАДУ: Четири повређена у саобраћајним несрећама, међу њима и дете (12)
ДВА ДАНА НАКОН ПОТПУНОГ ХАОСА У "СЛОБОДИ" Мештани у сузама и страху, испред фабрике само полиција, без радника
ВЕСЕЛИО СЕ СА РОДИТЕЉИМА ДЕВОЈЧИЦЕ (14), ПА ЈЕ ОДВЕО У ПАРК: Осумњичени за силовање из Богатића (39) бежао од полиције целу ноћ
Часлав Ристић, пензионисани форензичар, који је две деценије радио у МУП Србије, први је био на месту свирепих злочина који су деведесетих и почетком двехиљадитих пунили ступце црне хронике. Готово да нема мафијашког убиства у Београду у чијем решавању није учествовао, али како каже, ово чему данас сведочимо, када је реч о злочинима клана ухапшених Вељка Беливука и Марка Миљковића, није никада видео, иако је урадио на хиљаде увиђаја.
- Убиства жестоких момака из деведесетих нису била ни налик монструозним убиствима о којима сви већ неко време слушамо, а која су се, како се сумња, десила у тзв. штековима последње ухапшене организоване криминалне групе - каже Ристић и истиче да не памти да су криминалци у време док је био активан полицајац сакатили тела својих жртава.
- Било је отмица и криминалних убистава, али ни налик овима данас, где се жртве мељу и од њих се праве ћевапи. У својој каријери нисам имао ништа слично. Истина, било је у Шпанији када је земунски клан убио Милана Јуришића Јурета, па су од њега правили гулаш. У овоме што се данас ради, у том скаћењу тела, огледа се непоштовање жртве - каже пензионисани полицајац и додаје да су мафијаши раније имали кодекс.
- Поштовали су нека правила - убиства су се извршавала у класичним сачекушама или током јурњаве аутомобилима. Сва бруталност се огледала у броју испаљених пројектила. Углавном је пуцано из аутоматског оружја и испаљивана је киша метака. Рецимо, прва бомба испод аутомобила била је постављена 1994, када је убијен Раде Међед. Тада се причало да је био власник многих коцкарница. Он је ушао у џип и у Улици кнеза Милоша експлодирала је бомба испод његовог аутомобила, мислим да тада није било даљинског управљања, већ да је бомба била подешена сатом. Нисам радио тај увиђај, радиле су колеге - каже Ристић и додаје да од свих убистава која је радио највише одудара убиство политичара Ивана Стамболића, бившег председника Председништва Србије, чије је тело пронађено у рупи пуној креча на Фрушкој гори. Истражитеље је до раке одвео сведок-сарадник.
Он је открио да је на овај начин остављено тело како не би могао да се утврди идентитет жртве.
- Међутим, нису успели да униште баш све трагове, јер постоје материјали које креч није оштетио. Пронашли смо кључеве од његовог стана, патику, и то нам је несумњиво помогло да утврдимо идентитет жртве - присетио се Ристић.
А, случајеви на којима је радио су бројни. Био је на увиђају убиства Радета Ћалдовића Ћанте (47) и његове девојке, телевизијске водитељке и куме певачице Светлане Ражнатовић, Маје Павић. Они су убијени хицима из пиштоља докс у седели у аутомобилу Француској улици 1997. године, после изласка из ноћног клуба "Ф6".
- Одмах се видело да је убиство извршио професионалац. Ћенту је погодио са четири метка у груди, док је у Мају испаљен метак у глави и један у груди. Занимљиво је да је, судећи по чаурама које су пронађене, убица користио 'инграм'. Видело се да ниједно од њих двоје није имало никакве шансе да преживи и да је у њих пуцано из непосредне близине - открива Ристић.
Описао је и како је 2000. године изгледала сцена убиства Радослава Трлајића, званог Бата Трлаја (37). У београдском подземљу био је познат по реченици: "Мала бара, пуно крокодила", којом је описао оно што се дешавало деведесетих у Србији.
- Трлају је сачекало више нападача. Чекали су његов ауто и запуцали на око 500 метара од његовог кућног прага. Дао је гас, међутим, упао је у канал и аутомобил се преврнуо. Било је занимљиво да је он тако рањен изашао из возила и кренуо да бежи преко њиве до улаза у зграду. Мерили смо кораке, трагови који су остали указивали су на то да је његов корак био скоро два метра. Измерили смо 1.9 метара дугачак корак.Трлаја је успео да стигне до зграде, али ту су га сустигли и убили из 'калашњикова - прича форензичар и додаје:
- Био је сав у крви, лежао је на плочнику, нападачи су побегли колима, а успут су се ослободили и оружја.
Часлав Ристић је био и на лицу места убиства Банета Гребеновића и Зорана Шубаре, који су изрешетани на Бежанијској коси 1996. године, али и убијеног власника ФК Железник Јусуфа Јусе Булића 1998.
Радио је и на једном од познатијих убистава деведесетих, када је Михајла Дивца испред хотела "Путник" на Новом Београд убио боксер Радован Радусиновић. Дивац је првобитно пуцао у њега, јер га је "преко погледао", али док је бежао с лица места, није очекивао да ће рањени Радусиновић да извуче пиштољ и убије га с леђа. Дивац је познат и као један од саговорника у документарцу "Видимо се у читуљи".