ДРАШКОВИЋ, СПАСИЋ И ВУКОТИЋ СУ СЛОБОДНИ ЉУДИ: Ништа од изручења Бриселу!
Тројица спрских држављана Андрија Драшковић, Веселин Вукотић и Божидар Спасић, који су у Бриселу првостепено осуђени у одсуству на доживотне казне затвора због убиства косовског активисте за људска права Енвера Хадрија 1990. године, слободни су људи у Србији, барем до правоснажности те пресуде.
Одлука према којој су два контроверзна бизнисмена Драшковић и Вукотић, као и некадашњи припадник Државне безбедности Спасић, осуђени за убиство Хадрија првостепена је пресуда, на коју се могу жалити. Пресуда би по жалби могла да буде укинута, преиначена или потврђена, а извршење може да се тражи по правоснажности осуђујуће пресуде.
Међутим, Устав Србије забрањује изручење сопствених држављана земљама са којима немамо билатерални уговор који би то дозволио.
Министарка правде Нела Кубуровић јуче је потврдила да Белгија за сада није послала замолницу за њихово изручење, напомињући да, све и да таква замолница стигне, Србија и Белгија немају уговор о међусобном изручењу држављана, тако да би Белгија заправо могла да тражи само извршење правоснажне судске одлуке.
У случају да пресуда буде укинута по жалби и наложено ново суђење, Србија би могла да тражи да се суђење понови у нашој земљи, а ту опцију тражиће, како је најавио, и Вукотићев бранилац Зденко Томановић.
Он је пре два дана саопштио да ће затражити од српског Министарства правде да се заложи да Белгија уступи Србији то суђење, тврдећи да постоји низ неправилности у процесу који је вођен у Белгији. Томановић је подсетио да је Вукотић због сумње да је учествовао у убиству Хадрија провео у притвору у Бриселу три и по године доказујући незаконитост и неверодостојност доказа против њега, након чега је 2009. године пуштен на слободу.Тада је заправо из Белгије изручен Србији ради суђења за убиство Душка Бошковића у Пржњу 1997. године, за које суђење још траје пред Вишим судом у Новом Саду, а наставља се 26. јануара 2017. године.
Након вести о пресуди бриселског кривичног суда, окривљени и њихови браниоци медијима су изјавили да никада нису позивани на то суђење, да нема законских доказа на основу којих би били позвани на одговорност, као и да немају везе са тим убиством.
Драшковић и Спасић су на слободи у Србији, док је Вукотић у кућном притвору због поступка који се против њега води у Вишем суду у Новом Саду.
Хадри је убијен 25. фебруара 1990. године у свом аутомобилу, хицима из другог возила, приликом заустављња на семафору у бриселској оптини Saint-Gilles. Суд је закључио да је у питању политичко убиство које су организовале обавештајне службе бивше Југославије, уз логистичку подрку "београдског подземља". Због тога је Спасић, као бивши шеф специјалног тима Слубе државне безбедности, осуђен као наручилац убиства Хадрија, а Драшковић и Вукотић као извршиоци.
Спасић је раније рекао да није добио позив белгијског суда за суђење, као и да су га белгијски истражитељи пре седам-осам година саслушали поводом убиства Хадрија. Неколико дана касније је, како је навео, усмено обавештен да немају доказе против њега, те да сматра да је суђење покренуто по приватној тужби Хадријеве породице.
Андрија Драшковић
Андија Драшковић је прошле године у јулу био ухапшен у Сплиту по потерници Белгије због убиства Хардија.
Он је, међутим, након пуштања на слободу уз јемство од 100.000 евра до одлуке о изручењу, а по савету адвоката, побегао из Сплита да не би био изручен Белгији, јер би му у белгијском притвору, како су навели његови адвокати, био угрожен живот.
Драшковић је пре три године у Србији изџао казну затвора због убиства Зорана Плећића у београдском ресторану Кнез 2000. године. Био је осуђен на 10 година затвора, али му казна била смањена за четвртину.
Спасић је такође потврдио да је служба проверавала Хадрија, јер је био активан члан терористичке албанске емиграције, а своје терористичке активности је маскирао кроз организацију за људска права.
- Новац који су албански емигранти прикупљали у добротворне сврхе он је користио за куповину оружја које је слао на Косово. Тим новцем је убијено преко 20 полицајаца на Косову - испричао је Спасић 7. новембра . У време када је изрешетан усред дана у Бриселу из аутомобила у покрету, Енвер Хадри је био председник Комитета за заштиту људских права Албанаца.
Што се тиче Вукотића, њему су пред новосадским Вишим судом у току суђења за покушај убиства Милорада Лужаића у петроварадинској кладионици "Пин бет" у септембру 2014. године, као и суђење за убиство Душка Бошковића у Пржњу 2017. године, потврдила је портпрол тог суда Ивана Карапанџић.
Она је напоменула да је Вукотић и даље у кућном притвору.Вукотић је, иначе, због сумње да је извршио убиство Хадрија, био 2006. године ухапшен у Шпанији по потерници Белгије, а потом је изручен Бриселу. Након три и по године притвора Белгија га је изручила Србији 2009. ради понављања суђења за убиство Душка Бошковића у Пржну 1997.
Србија је 2011. одбила молбу Црне Горе за изручење Вукотића ради издржавања казне од 20 година затвора за убиство Бошковића, на коју је правоснажно био осуђен у тој земљи, јер је Белгија дозволила изручење уз услов да му се суђење понови само у Србији. Пошто има пребивалиште у Новом Саду, новосадски суд је одређен као надлежан за понављање поступка.