Исповест УДОВЦА са југа Србије: Тај који је убио моју супругу је монструм, не заслужује да хода овом земљом

Ко је убио нашу Миладију и због чега - не знам, али се свако вече Богу молим да полиција пронађе убицу. Кад сам вратио стоку са испаше видео сам је како лежи испред бачије у којој смо живели. Била је у локви крви. Мислио сам да је пала, ударила главом у камен и повредила се. Тек касније смо приметили рану на глави и схватили да је убијена.

Овако је јуче, у селу Гошево на Пештеру, кроз сузе говорио Исидор Кочовић, горштак са планине Гиљеве, који је пронашао мртву супругу Миладију (77). Још увек непознати убица је жени прво пуцао у леђа, а затим је "оверио" метком у главу.

- Ни мрава у животу није згазила. Још нам је теже јер је највероватније умрла у мукама, а да није имао ко да јој помогне - прича Исидор. 

- Никоме ништа нисмо дуговали, ни са ким нисмо били у завађи, целог живота трудили смо се да помогнемо људима у невољи. А, ево, шта нам се деси. Тај који је онако крвнички убио моју супругу је нечовек и монструм, не заслужује да хода овом земљом и остатак живота треба да проведе на робији.

Када је видео супругу како лежи на земљи, Исидор се понадао да је још жива, па је брзо позвао комшију да је спасавају. 

Након кобног тренинга, мало срце девојчице (13) престало да куца: Туга се надвила над Суботицом!

- Нажалост, није јој било помоћи. Кад је из суседног села стигао син Радан и ушао у катун (колибу), приметио је да је све испретурано - присећа се Исидор. - Испод кауча није било пушке, пиштоља и 400 евра. Тада смо приметили и да има рану на телу и схватили да је убијена. Одмах смо позвали полицију.

Продали јагњад

Неки богаташи нисмо, али нисмо ни сиротиња. Целог живота мучимо се у овом беспућу гајећи стоку. Неколико дана пре трагедије продали смо јагњад и узели нешто пара. Можда нас је неко типовао, можда је убица дошао да нас опљачка. Можда је мајка познавала лопова. Камо среће да је однео новац, а да је није убио - јада се Миладијин син Радан.