ЈАУЦИ ПРОЛАМАЛИ БРДА! Сахрањен дечак који се убио у близини Медвеђе: Испланирао последњи чин до детаља!
Дечак (12) који је у понедељак одузео себи живот у околини Медвеђе сахрањен је данас.
На сахрани се јуче окупило више стотина рођака, комшија и пријатеља, који су немо изговарали само једно питање - зашто? Шта се то догодило у дечаковој глави да се одлучи на фатални корак и из очевог пиштоља испали хитац себи у главу? Малишана су сви познавали као вредног и веселог, дружељубивог у школи и селу, а онда је као гром из ведра неба одјекнула вест да се убио.
Таксиста прегазио Гојка, а онда возао муштерије поред тела?! Детаљи истраге трагедије код Апатина
Згромљени су и родитељи. Породица није превише имућна, али су родитељи својим трудом обезбеђивали дечаку и три године млађој девојчици услове које имају и остала деца у њиховој средини. Отац је крвнички кулучио из дана у дан док је са планине свлачио дрва за огрев и продавао их како би породици обезбедио пристојан живот. Ништа није наговештавало трагедију. Напротив, били су радосни јер очекују још једног члана породице - синчића, како су лекари потврдили.
- Тешко је схватити да се латио оружја. Имам ловачку пушку, карабин и пиштољ са дозволом. Никада се није интересовао за оружје. Једноставно га то није привлачило. Радије је пикао лопту са вршњацима, а једно време су га интересовале борилачке вештине, али оружје не. Није хтео ни у лов са мном. Пустио би псе и вратио би се кући. Када је реч о оружју, трудио сам се максимално да буде обезбеђено. Поштовао сам прописе да буде закључано и одвојено од муниције. Нажалост, изгледа да то није било довољно. Он је успео да одврне шрафове на фиоци у којој је био пиштољ. Ја сам те шрафове једва претегао својим рукама, а није ми јасно како је он успео да их одврне. Нашао је и муницију и убацио је у оквир… - прекида казивање болом скрхани отац.
Дечак је очигледно све брижљиво испланирао и чекао је прави тренутак. Написао је опроштајно писмо, наоружао се и сачекао да отац оде у планину, а мајка неким послом са млађом сестрицом у комшилук, и испалио себи кроз уста хитац у главу.
Малишана је у локви крви пронашла мајка. Вриснула је видевши га на поду мртвог и срушила се, али је смогла снаге да мобилним позиве супруга.
Отац у шуми није добро разабрао речи узнемирене супруге, али је схватио да се десило нешто страшно, па је похитао кући. Било је то у понедељак, око 18 сати. Мајка је у међувремену позвала Хитну помоћ из Медвеђе, али је лекар могао само да констатује смрт. Метак из пиштоља пробио је дечаку лобању и рикошетирао у соби. Крај локве крви пао је пиштољ, а на ормару је нађено опроштајно писмо дечака.
- Не могу више да подносим критике због те лоше оцене. Сада више нећете имати кога да критикујете... Надам се да ће вас мој братић кога очекујете усрећити и да ће бити бољи него ја... Немам ништа више да вам оставим, осим уштеђевине од 15 евра - јадао се дечак у писму.
- Разговарали смо на крају првог полугодишта због једне слабије оцене, из географије. Он је сам предложио да учи за време распуста и да је поправи већ на почетку другог полугодишта. Није било свађе и то нас је опустило. Ничим није показивао да је незадовољан. Играо је фудбал са вршњацима, радовао се снегу и дружио се. Нисмо могли ни у сну да помислимо да ће се десити трагедија - додаје отац.
Очајнички дечаков корак је необјашњив и за бројне пријатеље породице, који су јуче дошли да испрате дечака до вечне куће.
Трагична смрт малишана избезумила је родитеље. Отац је све време немо стајао крај белог ковчега. Мајка је повремено долазила и грлила малишана на одру, љубећи га по косици, а рођаке су је тешиле. Међутим, када су понели ковчег, из куће се проломио њен крик, који је одјекивао суседним брдима. Несрећни дечак је био мезимац баке, која га је чувала.
- Сине мој, душо моја, не да те бака! Вратите га! - јаукала је на дворишту бака као да покушава да заустави људе који су носили ковчег у комби.
Од куће до локалног гробља, бака је ридала и јецала, док је над раком посрнула.