ЈЕДИНИ ПУТ КАД ЈЕ ГИШКА ПЛАКАО! О њему се нижу бројне легенде, али ова прича никог не оставља равнодушним
Када је Гишка одбио да за Удбу убије војводу Момчила Ђујића, неко му је обио сеф у коме су била и одликовања његовог покојног оца.
Ђорђе Божовић Гишка био је српски криминални и паравојни командант током ратова на простору бивше Југославије. Божовић је рођен као Ђорђе Мићковић 16. септембра 1955. у Пећи од оца Гаврила "Гавра" Мићковића из клана Кучи и мајке Милене.
Када му је отац убијен породица се преселила у Београд, настанивши се у насељу Вождовац. Његов долазак на Вождовац са осам година обликовао је остатак Ђорђевог живота. О његовом животу низале су се легенде, али једна о његовом оцу, тачније она о његовом убиству, ретко где је испричана.
"ТАЊА ЈЕ БИЛА УДАТА ЗА ПОЗНАТОГ ПЕВАЧА" Детаљи о Српкињи која је брутално убијена у Франкфурту: Имала је велико срце
АКО ГА ПРЕПОЗНАТЕ ПОЗОВИТЕ ПОЛИЦИЈУ! Ово је младић који је брутално напао девојку у Београду (ФОТО)
ОВО ЈЕ СРПКИЊА БРУТАЛНО УБИЈЕНА У НЕМАЧКОЈ! Објаве на друштвеним мрежама показују да је била у страху (ФОТО)
Наиме, у групи "Легенде деведесетих" објављена је раније прича о детаљима живота Гавра Мићковића.
Гавро је убио Аустроугара због чега се замерио краљу Николи и морао је да промени презиме, годиште и побегне у Америку. Вратио се као добровољац, учествовао у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Више пута је рањаван. Добио је силна одликовања Америке, Енглеске и Србије. Добио је америчку војну пензију. Требало да буде зубар (Америка је хтела да му плати студије) али ипак је постао богати златар. Вратио се у Југу и у 65. години оженио 23-годишњу Милену. Годину дана касније се родио Гишка, а две године касније Славица.
Када је имао 75 година, Гавро је отишао у Мурину на сахрану ћерке своје сестре. Кад је изашао напоље ка пољском вецеу, отела су га наводно два човека због неке крвне освете и убили га од батина. Пет километара даље пронашла га је жена и одвела доктору, па су га пребацили на Звездару да се лечи.
Иако стар, имао је јако срце и дуго му је Милена давала лекове и држала га у животу док није испустио душу. Његове убице су касније настрадале возећи камион са песком да граде кућу. Удес је био тако стравичан да су им делове тела са улице скупљали лопатама.
Млад дошао у сукоб са законом
Гишка је постао члан боксерског клуба "Раднички" на Вождовцу убрзо по пресељењу. Градом кружи легенда да Божовића у борбама нико није могао да победи. Врло млад дошао је у сукоб са законом, и у једној уличној тучи избоден ножем. То рањавање преживео је захваљујући својој конституцији и због тога је и добио надимак Гишка.
Био је пријатељ са многобројним виђенијим припадницима београдског и српског подземља попут Бранислава Матића Белог, који је убијен само месец дана пре њега и са којим је основао Српску гарду. Дружио се и са Борисом Петковим, који му је био школски друг и комшија, Ранком Рубежићем и многим другима.
Када је Гишка одбио да за Удбу убије војводу Момчила Ђујића, неко му је обио сеф у коме су поред 10 пасоша и новца, била и одликовања његовог покојног оца, што га је веома погодило.
Био је поносан и на свог деду из Куча, који је док су бежали од Турака, рекао да му оставе кубуре и мунцију да им држи одступницу.
Деда се храбро држао, пуцао сат времена и побио многе Турке пре него што је изгубио живот. Када је Гишка први пут чуо ту причу о свом деди који је погинуо херојском смрћу као Танаско Рајић, плакао је као киша.