Језиво! Зорана су секли ножем, умотали у целофан и запалили (ФОТО)
Патолози кажу да је тело било толико унакажено да тако нешто никад нису видели
Прошло је више од 11 година од стравичног мучења и убиства Зорана Вукојевића, који је био сведок-сарадник на суђењу за убиство премијера Србије. Он је 3. јуна 2006. отет, мучен, искасапљен, а потом запаљен. Тело је нађено недалеко од Аеродрома Београд, поред аутопута. Патолози кажу да је тело било толико унакажено да тако нешто никад нису видели.
САЗНАЈЕМО! Промењен списак сведока у убиству Јелене Марјановић, данас сведоче ОВА ЧЕТИРИ МУШКАРЦА
Пребијан, сечен ножевима и тако измасакриран, а још жив, умотан у целофан, па запаљен - бачен је у раку ископану педесетак метара од места на ком је пронађен у шуми. Тако запаљен и измасакриран, пузао је још неких педесет метара.
Убице су га наводно мучиле да би признао где су закопани милиони од отмица које су вршили Земунци, тако да се претпостављало да су га они убили.
Већ у новембру 2006, када је ухапшен припадник клана Александар Симовић, испоставило се да су претпоставке о убицама тачне јер је ДНК анализом утврђено да су његови отисци нађени на лисицама којима је током мучења био везан Вукојевић.
У тренутку убиства Зорана Вукојевића, чланови Земунског клана Александар и Милош Симовић, Милан Јуришић, Сретко Калинић, Нинослав Константиновић и Владимир Милисављевић Будала били су у бекству.
Никад објављена сведочење о ликвидацијама ЗЕМУНСКОГ КЛАНА: Након ове реченице уследио би ХОРОР
Начином на који је убијен Вукојевић послато је неколико порука:
- Спаљивање аутомобила, којим је извршена отмица, у гаражи код Арене, била је прва порука и симболика која треба да значи: ту смо и радимо неометано као и раније.
- Вукојевића су очигледно хтели живог да би га мучили, иначе би га убили још у дворишту да су хтели само ликвидацију. То мучење је друга порука свим "издајницима", односно сведоцима-сарадницима, да ће свако бити мучен и да они немају никакав проблем да то одраде.
- Трећа симболика и порука је ископана рупа као за Ивана Стамболића.
Убиство сведока сарадника три године после убиства Ђинђића била је и порука систему да Клан и даље функционише и убија.
У јуну 2006. суђење за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и даље је било у току. Оптужница се, између осталог, ослањала и на исказе три сведока сарадника: Љубише Бухе Чумета, бившег шефа Сурчинског клана и чланова Земунског клана Зорана Вукојевића и Миладина Сувајџића, званог Ђура Мутави.
Дан после убиства сведока-сарадника министар полиције Драган Јочић и министар правде Зоран Стојковић твдили су да је проблем што суд одуговлачи с процесом и да у супротном сведок не би био убијен.
Тадашњи директор БИА Раде Булатовић није се оглашавао поводом убиства, али је истог дана писао текст у Полтици о Светском првенству у фудбалу.
Зоран Вукојевић је до 2000. био професионални полицајац, радио је у СУП-у Земун. Душана Спасојевића, чији је био кум, знао је од 1995. Као његов шеф обезбеђења почео је да ради 2000. године у Шилеровој улици у Земуну.
Вукојевић је полицији први исказ дао у акцији Сабља. После тога постаје сведок-сарадник и све што је рекао полицији, поновио је на главном претресу и у суочавању са оптуженима.
Он је на главном претресу, који је био затворен за јавност, рекао да је група Душана Спасојевића радила за Државну безбедност од 1998. и да су се с Радомиром Марковићем тада договорили да могу да раде шта хоће и кога треба да убијају по граду.
- Колико ја знам, око 30 убистава су извршили они по граду и тиме су се јавно хвалили - рекао је Вукојевић.
Сведочио је о томе да је ЈСО обезбеђивао Спасојевића, а да их је он финансирао, али и о томе да су Милорад Улемек и Душан Спасојевић одлучили да убију Зорана Ђинђића.
На почетку суђења за убиство Вукојевића, Александар Симовић је негирао да га је убио Вукојевића, тврдећи да је за то чуо из медија. У стану у којем је ухапшен Симовић, пронађени су револвер "Смит и Весон", аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за магнум 357, којим је извршено убиство.