КАКО ЈЕ ПРЕУЗЕО ЈУЖНУ ТРИБИНУ СА САЛЕТОМ МУТАВИМ: Ово је једини интервју Вељка Беливука
Подсећамо, интервју је објављен новембра 2016
Хапшење Вељка Беливука и његове групе данима је већ тема број један у Србији. Свакодневно испливавају нови језиви детаљи о њиховом наводним злочинима и огромној количини новца коју су направили. Нагађа се о организацији, члановима, деловању, сукобима, мотивима...
КРИВИЧНА ПРИЈАВА ЗБОГ ИЗНУЂИВАЊА НОВЦА: Новосађанка (23) осумњичена да је прогањала бившег дечка након раскида
УЖАС НА НОВОМ БЕОГРАДУ: Мушкарац осумњичен да је додиривао девојку (19) у лифту
АКЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У НИШУ: Ухапшен мушкарац осумњичен за 13 крађа
Ипак, око неких ствари се не мора нагађати, а то су речи самог Веље Невоље, који је непосредно после убиства Александра Станковића, званог Сале Мутави, дао интервју Војиславу Туфегџићу у "Newsweeku". У њему је причао о "преузимању" јужне трибине, гашењу сукоба, али и наводним пословима са дрогом.
Подсећамо, интервју је објављен новембра 2016, дакле неколико година пре него што је Беливук наводно основао криминалну групу и наводно успоставио сарадњу са Кавачким кланом, за шта се сумњичи.
Било је то и пре формирања ривалске групе "Партизановци", што је сукоб који је "решен" на до тада невиђен начин у навијачком свету: јавним понижавањем, наводним упадањем у станове, чекањем испред кућа...
О томе како је уопште дошао на југ и на утакмице Партизана, где се упознао са Салетом, као и да су убрзо почели да раде као обезбеђење групе навијача, из чега се изродио сукоб и "преузимање" лидерске позиције на стадиону.
- На јужној трибини је био неки сукоб који нису могли да реше, тадашњи "Алкатрази". Ми смо ту дошли као њихова заштита. Међутим, с временом клупко почиње да се одмотава и ми схватимо да уопште није исправно то што раде. Тада одлучујемо да узмемо ствар у своје руке. Ушли смо у отворен сукоб с тим небитним Вавићем, који је претходно овде представљао страх и трепет. Од њега навијачи нису смели ништа, малтретирали су људе на трибини, играче приватно, отимали им паре и тако даље. Знате како, фудбалери су по мом мишљењу најгори људи, убедљиво. Има неколико изузетака, свака им част. Имате Салета llića, па Валерија Божинова, већег Србина од пола ових овде што играју. Али, одређени фудбалери су волели да изађу на сплав, да се сликају с тим Вавићем, да се возе блиндираним колима… Зашто? Промашили су професију. То је као када таксиста умисли да је криминалац. То је тај проблем. Поједини фудбалери су се дружили с таквима, па када је дошао дан за наплату, онда су се поплашили и дошли нама да се жале. И ми смо решили да поставимо ствари на своје место. Јер нећу ја да долазим и да браним те неке такве за дневницу, а они да музу све живо одакле могу. И с временом, спонтано, дође до тога да се цео југ окрене према нама и прихвати нас као вође - рекао је тада Беливук.
- Јавна је тајна да су драли мученике. Ево пример: дечко из Пријепоља, који ради за 12.000 динара месечно, дође у Београд, ми организујемо бесплатан превоз аутобусом до Милана, а екипа му наплати 50 евра! Разумете то? Затим, један момак који физички не би могао ништа детету од седам година терао је навијаче да њих 20 мора да унесе 50 бакљи на стадион. Ко неће, добије шамар. Не разумем, постоји хиљаду начина да се те бакље унесу, што би морао неко да се бије због тога? Било је свакаквих притужби, а када људи долазе да вам се жале, очекују помоћ. У том тренутку Сале и ја смо се неких шест месеци интензивно дружили и, улично речено, потпуно скапирали. Не представљам себе и своје другове као добре Самарићане, мада генерално тако јесте, али ми решимо те проблеме. Нама су дошли људи с југа и прихватили нас као вође. Они раније су постајали вође тако што су ишли на туче, боли неку децу, скидали им мајице, радили све на силу. То је било 2013, када су нам се и поједини играчи пожалили да их дотадашњи ‘пријатељи’ рекетирају, буквално им траже паре. Онда смо поразговарали са тадашњим вођама навијача, објаснили им да је њихово време прошло, да су завршили каријеру, да су доста драли људе и да од сада пусте да се то ради како треба - рекао је тада Беливук.
- Пазите, Алкатраз је најмања могућа група која постоји. То је група која броји неколико људи и која не може ништа да уради. Све је почело када ја још нисам ишао на утакмице, када ме нису ни занимале. лгром случаја ми је другар с којим сам радио обезбеђење по клубовима рекао да његов познаник има проблем са ‘Забрањенима’ и понудио да их чувамо за дневницу. Долазило је нас 10-15 спремни да их одбранимо ако се појаве. У том периоду сам добио дете и то ми се чинило као одлична идеја. Динара тада нисам имао, буквално ни хлеб да купим. Сећам се да сам имао 30 динара у кући, па нисам могао да купим хлеб који је коштао 33 динара, а пола хлеба у радњи нису хтели да ми продају.. Тако сам почео. Није ме интересовало ништа друго, моје је биро да сачувамо те момке ако се појави супротна екипа - говорио је Беливук.
Он је признао да није одувек навијао за Партизан, а на питање новинара да ли је некад био члан неке друге групе, Беливук је "уз широк осмех" одговорио: ‘Јесам мало’.
- Када бих било шта друго рекао, слагао бих. И на југу ме цене због тога. Имали смо састанак, из целе Србије смо звали Гробаре, да дођу по двојица представника. Било их је између 300 и 400. И пред свима сам рекао да нисам овде зато што волим Партизан и зато што ћу погинути за њега, већ сам овде због другарства према неким људима. А љубав према Партизану се само некако створила. Не у тој мери као неком Сикију, Чегију или некој тој старој екипи. Никад ја не могу да будем гробар као они. То је прича. И није тајна да је Сале као млађи ишао на Звездине утакмице, али су глупости да је био вођа неке групе са Севера - рекао је Беливук.
- Напокон и то питање, пошто од дроге наводно сви куписмо куће, кола, станове... Кад год се деси неко убиство навијача, у новинама читате да је то било због сукоба на нарко-тржишту. Старији сте од мене и много мангупа сте упознали, па вас питам - где то има да се тек тако зарађују паре и да се тек тако убијају због дроге? И која се то дрога продаје на стадиону? Има неких који су пијани, неких који су под дејством нечег другог, то је сигурно, али шта ја да радим? Коме сам ја нешто продао и одакле то иде, да ли се добија уз карту? Отприлике тако пише у новинама - боре се за превласт над трибинама јер онда држе нарко-тржиште. Имам 31 годину, никада приведен, никада осумњичен, никада с дрогом посла нисам имао - рекао је тада Беливук.
- Е па, како ме видите, таке ме и други виде. И онда хоће нешто. Кад год сам био привођен, било је то због посла који радимо у обезбеђењу клубова. Тамо су били ти сукоби, овако се то никада није десило. Ма знате шта, нашем човеку можете да приђете и најљубазније га замолите да нешто не ради и у најбољем случају ће вам рећи ружну реч. А ја, какав год да сам, имам ту културу да се сваком ко је старији обраћам са ‘ви’. Кад сте фини, људи то често злоупотребе. Радио сам с момком који је виши од мене, истетовиран, па кад он опомене људе на понашање, они се смире. Кад ја то урадим, они ми нешто лоше кажу. А кратак ми је фитиљ. Баш кратак - рекао је тада Беливук.
- Прошли пут кад је Марко Николић био тренер, каже нам да неки лоше играју јер им родитеље избацују из стана због неплаћених станарина. Одемо Сале и ја код њих пред тренинг и питамо коме треба да се плати стан, да ћемо да платимо, а да ће нам они вратити када добију плате, без икакве камате или неког рекетирања, из најбоље намере. Јер ја знам како је то немати. А они се преплаше, мисле да хоћемо да их тиме држимо у шаци. Далеко од тога да они немају, али има момака који су у таквој ситуацији. Немају сви плату од 10.000 евра. Неки момци добијају 300 евра, па кад му не дају плату три месеца, њему избаце на улицу оца, мајку, жену... И како да игра фудбал? Али, све у свему, доста ту има играча који немају везе с Партизаном, њих то не интересује, они су дошли само да би се даље продали - рекао је тада Беливук.