КЛИНЦИ МУ СЕ ДИВИЛИ И ОД ЊЕГА СТРАХОВАЛИ, ПА ПОЧЕЛИ ДА СЕ ПРИКЛАЊАЈУ! Како је Веља регрутовао своје "војнике"
Беливук је свој утицај на трибини пажљиво градио
Вељко Беливук (36) је прво слабијим навијачима нудио своју заштиту на трибини, а потом, како је његова улога у Хумској, али и у подземљу Београда била све већа, своје "војнике" регрутовао је нудећи им моћ, новац и улогу у клану ако стану уз њега.
ЛАКО ДО СЈАЈНЕ ЗАРАДЕ: Ево како можете да освојите до 40.000 ЕВРА!
"ПРВО САМ ГА ПОГОДИО, ПА ОВЕРИО" Звездан је мирно угасио цигарету, а затим лагано повукао ороз и ликвидирао Ђинђића
ДЕЦА У ТЕШКОМ СТАЊУ: Струјни лук са ДАЛЕКОВОДА изазвао експлозију - детаљи стравичног пожара на Чукарици
Веља Невоља је свој криминални успон започео 2016. године након убиства вође партизанове навијачке групе "Јањичари" Александра Станковића званог Сале Мутави, међутим и док је Мутави био жив Беливук је био један од њему најближих људи и већ тада је градио утицај међу навијачима. О томе је на полицијском саслушању сведочио и бивши потпредседник ФК Партизан Владимир Вулетић. Он је рекао да је Веља Невоља у то време био "трећи човек испод Станковића" и да је након његове смрти постао главни и да је био у Управном одбору овог фудбалског клуба. У интервјуу који је тада дао за "Њузвик" Беливук је испричао да је на трибину дошао као "заштита тадашњих Алкатраза".
- На јужној трибини је био неки сукоб који нису могли да реше, тадашњи "Алкатрази". Ми смо ту дошли као њихова заштита. Међутим, с временом клупко почиње да се одмотава и ми схватимо да уопште није исправно то што раде. Тада одлучујемо да узмемо ствар у своје руке. Ушли смо у отворен сукоб с тим небитним Вавићем, који је претходно овде представљао страх и трепет. Од њега навијачи нису смели ништа, малтретирали су људе на трибини, играче приватно, отимали им паре и тако даље. Одређени фудбалери су волели да изађу на сплав, да се сликају с тим Вавићем, да се возе блиндираним колима... Зашто? Промашили су професију. То је као када таксиста умисли да је криминалац. То је тај проблем. Поједини фудбалери су се дружили с таквима, па када је дошао дан за наплату, онда су се поплашили и дошли нама да се жале. И ми смо решили да поставимо ствари на своје место. Јер нећу ја да долазим и да браним те неке такве за дневницу, а они да музу све живо одакле могу. И с временом, спонтано, дође до тога да се цео југ окрене према нама и прихвати нас као вође - испричао је Беливук 2016. године.
Он је у овом интевјуу рекао и да се никада није декларисао као навијач "који би отишао на крај света због Партизана", као и да му је сметало што се навијачима наплаћује да иду на утакмице у иностранство, да су "приморани" да унесу по 50 бакљи на стадион. Невоља је тада открио да су се он и Сале Мутави у том периоду интензивно дружили и да су "одлучили да реше тај проблем".
- Онда смо поразговарали са тадашњим вођама навијача, објаснили им да је њихово време прошло, да су завршили каријеру, да су доста драили људе и да од сада пусте да се то ради како треба.
Након тога Станковић и Беливук су преузели трибину и тако је било до убиства Мутавог. Након тога је Невоља преузео ту улогу у потпуности.
Утицај Веље Невоље на трибини је почео да расте, млади навијачи су му се дивили и од њега страховали. Беливук већ тада задужење вође навијача доживљавао као уносан посао. И раније, а и тада Беливук је још радио као обезбеђење београдских клубова, а онда су мање и слабије навијачке групе почеле су да му се обраћају за помоћ и да од "Јањичара" траже заштиту. Како је сам испричао, тада је добио дете и тај посао обезбеђивања одређених навијача или група му се "чинило као одлична идеја" да заради новац. Због насиља је у том периоду био много пита привођен. Како је сам истакао "има кратак фитиљ".
- Баш кратак - додао је.
Беливук је свој утицај на трибини пажљиво градио. Клинцима је нудио заштиту, говорио да нико не сме да их дира, да га зову ако им нешто треба. Један по један почели су да му се приклањају. Апетити Веље Невоље тада су порасли. Од момка који "није имао ни за хлеб" почео је да зарађује све више. Свој навијачки утицај искористио је за преузимање обезбеђења свих већих београдских клубова. Његови навијачи полако су почели да се налазе на вратима ресторана и клубова на најбољим локацијама, а с ове позиције лако су могли да дистрибуирају дрогу у објекте, али и да показују своју моћ. Навијачи који су радили овај посао добро су зарађивали. И управо то је била следећа ставка којом је Беливук "врбовао" нове чланове екипе.
Убрзо је на списак активности ове групе доспело и рекетирање. Беливук је желео да држи обезбеђење на свим уносним локацијама. Оне газде које то нису дозвољавале убрзо би се нашле у проблему - рекетирање, демолирање локала, пребијање и слично... Један такав случај догодио се у клубу "Комитет" у Бетон Хали. Газде су имале своје обезбеђење, али Невољи је то сметало. На ноћ отварања петнаестак припадника Вељине групе наоружано пиштољима и палицама је упало у клуб, демолирало га, тукло обезбеђење, газду и недужне госте. Исти сценарио понављао се и на другим локацијама.
Угоститељи су убрзо почели да попуштају и започињали су сарадњу са Беливуком ради "мира у кући". Исплаћивали су му велики новац и око тога није било расправе.
Већ тада је Беливукова екипа почела да ужива заштиту појединих челних људи београдске полиције, а свој утицај у Хумској користили су и за вршење притиска на угоститеље до којих нису лако долазили.
Александар Кајмаковић звани Аца Босанац, познати београдски угоститељ и сувласник неких од најексклузивнијих ресторана и клубова у Београду на полицијском саслушању открио је да га је председник Фудбалског савеза Славиша Кокеза више пута контактирао и саветовао му да ангажује Беливукову екипу као обезбеђење јер је мир једино тамо где они чувају. Он је то игнорисао, а онда су навијачи Рада почели да му праве хаос по локалима у Београду. Кајмаковић је тада у помоћ позвао Беливука и, како је рекао, сви проблеми са навијачима Рада су одмах престали. Да ли су ови навијачи намерно ангажовани управо од стране Беливука за сада није познато, али је јасно да веза међу њима постоји.
У исто време са растом Беливуковог утицаја у Београду, рат два опасна клана "шкаљарског" и "кавачког" се са црногорских улица преселио на улице Београда. Сурови рат је однео бројне жртве и вође оба клана почеле су да траже савезнике у Србији и региону. "Кавачки клан" тада је започео сарадњу са Беливуком и његовом "десном руком" Марком Миљковићем Маретом. Они су преузели "београдски огранак" овог клана, започели послове дистрибуције великих количина дроге, али и друге, прљаве послове за "кавчане". Беливукова моћ у подземљу наше земље сваког дана је била све већа и он више није имао великих проблема да врбује нове чланове за послове које му треба да буду завршени. Његову заштиту, утицај и друштво којим могу да се хвали хтели су многи млади навијачи, али и младићи који су ово видели као лак пут до новца.
Беливук и његова група ухапшени су пре више од месец дана и још се налазе у притвору. За сада им се на терет ставља више кривичних дела - од насиља и рекетирања до отмица, мучења и свирепих убистава. За сада су осумњичени за три ликвидације, али се сумњиче да стоје иза серије нестанака младића у Београду. Велика истрага против овог клана још је у току.