КЛУПКО ЗЛОЧИНА СЕ ОДМОТАВА: Џонићева жена открила где је Горан отишао кобне ноћи
Сузана Џонић касније је причала како се Горан понашао у ноћи злочина када је она мислила да је отишао на пецање.
У ноћи између 26. и 27. септембра прошле године када је убијена трочлана породица Ђокић из Алексинца, првоосумњичени за језив зочин, Горан Џонић, неочекивано је "кренуо на пецање", иако се непосредно пре тога вратио из риболова.
Поновни, нелогични, излазак из куће оправдао је овом реченицом: "Идем једну рибу да упецам".
ХОРОР У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА! Маскирана лица убацила СУЗАВАЦ у аутобус - завладала општа паника у возилу
ТИНЕЈЏЕР (16) ИЗБОДЕН У ЗЕМУНУ: Хитно превезен на Институт за мајку и дете
ЗАУСТАВИЛИ ГА САОБРАЋАЈЦИ, А ОНДА ШОК! Случајно "пао" момак (29) за којим је расписана полицијска потрага
Стојанка Ђокић - Шојка, мајка Горана Ђокића који је са супругом Горданом и ћерком Лидијом отет и убијен кобне вечери, каже да више немају никакве сумње да је Џонић, који је, иначе, брат од тетке њеном настрадалом сину, стоји иза монструозног убиства.
Из приче са рођацима и комшијама сазнали су многе детаље који су претходили убиству или су се десили после злочина, а који све очигледно указују на Џонића као извршиоца монструозног злодела.
- Сузана, Џонићева жена, каже: "Ова моја будала отиде у рибе, цео дан био на пецању, па сад поново у 23 часа оде опет". "Идем једну рибу да упецам", тако је рекао Сузи, својој жени. А отишао је моје најмилије да побије - кроз сузе за прича бака Стојанка.
Сузана Џонић касније је причала како се Горан понашао у ноћи злочина када је она мислила да је отишао на пецање.
Она додаје да је Горан Џонић те ноћи отишао у једној гардероби, а да се вратио другачије обучен.
- Свекрва Сузина питала је сутра: "а бре у колико дође он ноћас, у четири или у пет?". А она је одговорила: "не знам, само знам у једно одело је отишао у друго је дошао". Имао је у мотору резервно одело да се пресвуче. Када су пронашли спаљен Горанов ауто, појавиле су се слике у медијима, он је прокоментарисао једном пријатељу који пеца са њим, погледај нешто је на крову аута горело сигурно је нека опрема за риболов. Хтео је да се посумња на неког другог риболовца. Тек после смо схватили да је то било његово одело за риболов, а у мотору је имао друго одело у које се пресвукао - прича бака Шојка.
Неутешна старица, од када су пронађена тела њених најмилијих, сваког дана скоро непрекидно плаче.
- Ја сам их лепо испратила на капији то вече. Лидија ми каже: "Бабо када ћеш да дођеш код нас, ниси дуго била". Рекох, истина, нисам одавно била код вас, доћи ћу, само овај ајвар да направимо. Одоше, и више их нисам видела живе. Такво дете се не рађа више, много је добра била и мирна. Срце ме и душа боли за њега. Ја кукам на гробљу за унуком, што ми макар дете не оставише, а Џонићева жена ми каже: "ћути, макар су заједно". Тако њој нека буду заједно, тако да их исто дотерају - плачући прича Стојанка.
Старица сматра да је Џонић злочин починио због зависти и користољубља, и сећа се да је неочекивано прекинуо контакте са њима у последњих месец дана. Тада су мислили да је у гужви, али су након кобних догађаја ствари много јасније.
- Раније, син Горан кад ми дође, седимо испред куће, пијемо кафу. Џонић увек кад прође колима свирне, остави ауто па дође код нас. Ту седимо испред, мезимо, пијемо, увек га лепо дочекамо. Последњих месец дана прође, и не јавља се. Једном Гордана баш каже: „Џони прође не јави се“. Други пут опет прође - не јави се. И те вечери, 26 септембра је прошао колима и није се јавио нити је дошао. Није нам било чудно, мисилили смо можда има обавезе. Страшно, оно што је урадио, потресла це цела држава. Био је рат па ни у рату није било тако. Какву душу то има - сећа се Стојанка.
Неуобичајено понашање Џонића приметили су и када су пронађена тела Ђокића.
- У дворишту, за време опела, стајао је са стране, иза чесме, и иза ћошка куће, да га не сликају. Када је била сахрана није ишао путем, којим су сви ишли од наше куће. Него је наставио право, путем где их је водио да их побије, поред школе, па је скренуо лево према гробљу пољским путем. На сахрани је Џонић причао неким рођакама: "Овај џип што имамо није у реду, планирамо Стефану други да купимо, кућу да му средимо и да га женимо". Није рекао одакле му паре. А те паре које су нађене закопане су само део, сигурно има још. Сигурно је негде закопао још новца - каже Стојанка.
Где је сакривено још пара
У истрази након убиства нађено је 40.000 евра, које је како се сумња, Горан Џонић закопао у воћњаку свог сина Стефана, користећи његово одуство, као и још 10.000 евра које је вратио рођаку И. Џ. у октобру.
Верица Ђокић, снаја убијеног Горана Ђокића, сматра да то нису све паре јер је њен девер имао више новца.
- Било је сигурно ту још пара. Девер је кућу је продао пре три године за 80.000 евра, а летос је кренуо да гледа да купи стан ћерки. Он је био један од првих мењача Алекеинцу, 30 година радио тај посао. Новац је носио са собом јер га је нога болела, требало је да оперише кук, и није могао да иде стално у банку. А и остао је сам у радњи јер је кум, који је радио са њим отишао у пензију, он му је завршавао све док је радио. Џонић је све знао, помагао му је око кола. Када су се мењале летње и зимске гуме он му је мењао. Девер отера ауто, он му их замени. Замењивао му је и пакнове на кочницма. И код Горана кући и у радњу је је ишао нон стоп. Ако треба нешто да се поправи, у задње време је ишао неку воду да поправи. Све је знао. Нико није сумњао у њега - каже Верица.
Верица каже да се Ђокић сигурно окупао после злочина у Стефановој кући како се не би осећао на дим.
- Сигурно се купао у Стефановој кући која је била празна тада. Он је рекао да купатило ради а Сузана, његова жена, да не ради. Купатило је сигурно радило, било је функционално само су искључивали бојлер када Стефан није био ту. Он је бојлер могао да укључи поподне или да га укључи да се згреје док је крио паре. Сигурно се купао јер да је дошао неокупан сви би га осетили да мирише на дим. Он је нас убио комплет, иако мо живи, и мене и моју свекрву и моју децу, све нас је убио. Бака свако јутро кад устане, плаче испред читује и за њу је дан прошао. Легне у кревет и толико. Сви њени најрођенији их нема. Ајде први син је умро од болести. Сада га нема други син, унука, снајка... Горе нема. Да су били болесни од короне, па некако лакше би поднели. Болест, лечиш човека... А ово, зло, да нема веће... - каже Верица.