КО ЈЕ ДАРКО ЕЛЕЗ И КОГА БИ СВЕ МОГАО ДА "ОДРУКА"? Повезан са низом ликвидација, има холивудску крими-каријеру
Верује се да би могао да проговори о многим нерасветљеним убиствима
Дарко Елез (41) у целости је признао кривицу и осуђен је на 15 година затвора за кривична дела за која га терети оптужница Тужилаштва Босне и Херцеговине у предмету "Лутка". Сматра се да би његово светочење могло да реши најмање четири убиства која су се догодила у Србији.
ИСПОВЕСТ МАЈКЕ КОЈУ ЈЕ СИН ПОКУШАО ДА ЗАДАВИ НА НОВОМ БЕОГРАДУ: Насрнуо на мајку, а након тога и на полицију и то ЧЕКИЋЕМ
"УЛАЗИ У КОЛА, УБИЋУ ТЕ!" Комшије откриле језиве детаље који су претходили Мајином бруталном убиству
ВЕЛИКА ТРАГЕДИЈА У ПИРОТУ: Возач комбија из Београда настрадао на прузи
У БиХ се верује да би он могао да проговори о многим нерасветљеним убиствима, као што су нерешени случајеви Леутар, Југовић, Делалић, Торлаковић, Вукелић...
Елез је својевремено довођен у везу са неким од ових убистава, али није било конкретних доказа. Уколико није директни починилац, сада кад је решио да говори, могао би да подели своја сазнања о тим злочинима.
Атентат на заменика министра унутрашњих послова Федерације БиХ Јоза Леутара, који се десио 16. марта 1999. године, никада није расветљен. Леутар је цели живот радио у полицији, а по успостављању Федерације БиХ именован је за заменика министра унутарњих послова у Влади БиХ, где је радио до атентата у којем је тешко рањен, после чега је преминуо у сарајевској болници Кошево 28. марта 1999. године.
Јозо Леутар убијен је у сарајевском насељу Циглане, у центру Сарајева, а истрага у којој је учествовао и амерички ФБИ показала је да је у његов аутомобил постављен експлозив. После две године суђења, Кантонални суд у Сарајеву ослободио је шесторицу оптужених. У новембру 2002. године ослобођени су Доминик Илијашевић Цомо, Зоран Башић, Жељко Ћосић, Јединко Бајкуша, Иван Андабак и Маријо Миличевић. Налогодавци и починиоци овог злочина још нису нађени.
Атентат на власника и главног и одговорног уредника бањалучких "Независних новина" Жељка Копању изведен је 22. октобра 1999. у Бањалуци. Копања је настрадао од екплозивне направе постављене испод његовог аутомобила. Успео је да преживи, али је изгубио обје ноге. У истрагу се укључио и енглески Сцотланд Yard. На основу трагова закључено је да је атентат почињен мином већег калибра која је активирана на даљински управљач. Ни после 13 година, налогодавци и починиоци нису нађени.
Генерални директор осигуравајућег друштва "Јахорина" Ристо Југовић убијен је 10. марта 2002. испред породичне куће на Палама. Три дана пре смрти он је у Бањалуци одржао конференцију за новинаре на којој је објавио да ће бити убијен и да се против њега у Републици Српској води "хајка" и да је изложен константним политичким, полицијским и медијским притисцима. Ни овде налогодавци и починиоци нису нађени.
Ратни заповедник јединица Армије БиХ у Сарајеву, послератни спортски радник и власник ugostitteljskih објеката Таиб Торлаковић убијен је 16. јануара 2004. Бомба која га је усмртила била је постављена испод сједишта аутомобила којим се возио од Вогошће према Сарајеву, а експлодирала је у насељу Ступ. У медијским извјештајима, овај случај окарактерисан је као резултат сукоба сарајевског подземља. Непознати су, такође, налогодавци и починиоци.
Дарко Елез ухапшен је 2009, а следеће године Специјални суд у Београду осудио га је због шверца марихуане из Србије у БиХ, покушаја изнуде и фалсификовања докумената на девет година затвора. Он се спомиње и у оптужници која је подигнута против Насера Кељмендија за организовани криминал, убиство и шверц дроге.
- Елез је добио условни отпуст 10. новембра 2017. године. Осуђен је био на казну затвора од девет година, а на издржавање казне у затвор у Сремској Митровици ступио је 1. септембра.2009. године - рекли су у Министарству правде Србије.
Нериешен је и случај Рамиза Делалића Ћеле, бившег команданта Девете брдске бригаде Првог корпуса Армије БиХ. Током агресије на БиХ, Делалић је активно учествовао у одбрани земље, а остао је познат као један од најутјецајнијих чланова сарајевског подземља. Убијен је 2007. године у Сарајеву. Држављанин Србије Лирим Битићи, звани Сврка и још једна особа чији је идентитет полицији делимично познат, осумњичени су за убиство Рамиза Делалића. Ту је информацију потврдио је и МУП Сарајевског Кантона. Осумњичени су још у бекству. Ћело је, иначе, био велики пријатељ Жељка Ражнатовића Аркана..
Још једно нерешено убиство је случај Бориса Говедарице, једног од вођа криминалних кланова, којег су нападачи изрешетали хицима из аутоматског оружја, док је својим возилом излазио са паркинга тржног центра "Том" у Источном Сарајеву. Говедарица је пре тога сумњичен за двоструко убиство на Јахорини. Заједно са Ђорђем Ждралом и Мирославом Шкобом био је оптужен за убиство брачног пара Тодоровић на Палама 2004. године.
Инжињер из Бањалуке Милан Вукелић убијен је у експлозији ауто-бомбе у бањалучком насељу Старчевица, недалеко од МУП-а Републике Српске, 06. новембра 2007. Вукелић је, пре него што је убијен, јавно говорио о криминалу у Заводу за изградњу Бањалуке и милионској пљачки за коју је је оптуживао градоначеника Бањалуке Драгољуба Давидовића, директора Завода Чеду Савића и власника фирме "Интеграл Инжињеринг" из Лакташа Слободана Станковића.
У експлозији кафића на Палама 30. јануара 2008. убијен је Владимир Влатко Мачар, који је у неколико наврата био хапшен под сумњом за умиешаност у убиства на подручју Источног Сарајава. У склопу истраге против Зијада Турковића, којем се на Суду БиХ суди за тешка кривична дела, истражни тим Тужилаштва БиХ дошао је до доказа да је Турковић наручио убиство Мачара.
Тужилаштво БиХ, да подсетимо, подигло је у августу 2013. године оптужницу против 32 особе у предмету "Лутка" која се односи на једну од највећих организованих криминалних група у постдејтонској БиХ. Дарко Елез, означен као вођа ове криминалне групе, ухапшен је у децембру прошле године у Србији по међународној потерници БиХ. Касније је изручен у Сарајево.
Дарко Елез је по својим злоделима нашироко познат на Балкану, а његова холивудска крими-каријера постала је још занимљивија кад је у групу увео једну мисицу и то, како се причало, да би убио кума Ђорђа Ждрала.
Елез је рођен 1980. године, а кривична дела почео је да ниже одмах након рата. Био је оптужен за покушај убиства свог кума Ђорђа Ждрала, због чега је за њим била расписана потерница.
Групу Дарка Елеза, који има држављанства Србије и БиХ, истражитељи обе државе оцењују као једну од најзначајнијих на Балкану. Као његови сарадници означени су Насер Кељменди и Бојан Цвијан, бивши начелник криминалистичке полиције у ЦСБ Источно Сарајево.
Елез је каријеру почео са шверцом цигарета, затим оружјем, крађама и препродајом возила, а у хијерархијској лествици подземља попео се када је организовао продају дроге.
Холивудска прича Дарка Елеза и Ђорђа Ждрала почиње иза решетака, када су се упознали у босанском казамату у коме је Ждрале завршио због убиства супружника у БиХ. Толико су постали блиски да су се, по изласку на слободу, чак и окумили.
Своје односе додатно су "учврстили" формирањем две крими групе које су деловале на територији Источног Сарајева, а бавиле су се крађама и разбојништвима, али и отмицама, пуцњавама и убиствима...
Узајамно су се поштовали, а сарајевски инспектори и данас препричавају да су делили исте особине - добру организованост и суровост. Причало се и да је Ждрале имао добре полицијске везе, али да је и поред тога често био привођен на разговоре.
По изласку из затвора у пролеће 2006. Ждрале се обратио куму Елезу за помоћ, да га "погура" док се не снађе пошто је дужи временски период био иза браве. Тражио је да му Елез да део новца који је претходно добио пљачком једне банке.
- Елез је то схватио као извесни вид рекета, одбио је захтев и од тог момента они више нису у добрим односима. Ђорђе је наводно наредио Елезу да се исели из Источног Сарајева и од тада почиње њихов сукоб - испричао је својевремено један сарајевски инспектор.
Њихов однос постао је још замршенији кад се у њихов живот умешала некадашња мис БиХ Слободанка Боба Тошић, чије име и данас стоји на потерници Интерпола.
Слободанка је Ждрала упознала одлазећи у посету свом деди у затвор. Убрзо се упознала и са Елезом. После сукоба 2006. године, Слободанка је у СМС поруци замолила Ждрала да је одвезе код другарице по скрипте, што је он и учинио. Кад су дошл, изашла је из аутомобила, а две особе пуцале су на ауто у ком је остао Ждрале.
Ждрале је извукао живу главу само захваљујући томе што се пушка једном од нападача заглавила. Узвратио је хицима и ранио Страхињу Рашету, који је по оптужници која је касније подигнута, добио задатак од Елеза да га ликвидира. Рашета је две године касније погинуо кад је покушао да постави експлозив испод возила. Иако рањен, Ждрале је успео да оде до оближњег кафића, чији је власник његов пријатељ, а потом у болницу у којој је провео само једну ноћ, страхујући за свој живот.
Тошићева је ухапшена у полицијској акцији "Лутка", заједно са припадницима групе Дарка Елеза. Занимљиво је да је Апелациони суд потврдио ослобађајујућу пресуду којом је Елез ослобођен оптужби за подстрекивање на убиство Ждрала.
У оптужници је писало да је наредио убиство свог кума Ђорђа Ждрала, познатог криминалца из Сарајева који је 2010. осуђен на 20 година због убиства начелника управе полиције Републике Српске Љубише Савића Маузера.
За убиство Ждрала ангажован је Рашета који је био члан шабачке групе, криминалне организације која се бавила убиствима, изнудом, производњом и шверцом дроге, пише у оптужници. За тај задатак он је у октобру 2006. илегално прешао српско-босанску границу надомак Лознице и упутио се у кафић "Спорт" испред кога га је сачекао Ждрале.
Познаваоци прилика у БиХ тврде да је Ждрале, иако се не истиче у јавности, и даље веома опасан и да за њега ради око 120 његових "војника".