Ово је нова метода за међународни шверц кокаина, а у њему битну улогу ИГРАЈУ СРБИ И "БАЛКАНСКИ КАРТЕЛ"

Дилери кокаина смислили су нов начин за шверц ове дроге који је врло брзо постао омиљен у подземљу и зове се "rip-off". Овај систем шверца подразумева скривање дроге у регуарне магацине робе (попут рибе, дрва, воћа, вина, картона...) у лукама Јужне Африке и одатле не великим бродовима, често неприметно, преносе до осталих земаља.

Огромне количине кокаина које су у последњих година у оптицају последица су експлозије светске производње. Од 2011. године производња кокаина удвостручена на око 2.000 тона годишње, од чега најмање 600 или 700 тона иде право у Европу.

Истраживање које је спровела Европска мрежа за истраживачко новинарство (ЕИЦ), чији је партнер Национал, о трговини кокаином у Европи показало је да су размере које тај организовани криминал поприма шокантне.

Трговци су се, оцењују истраживачи ЕИЦ-а, брзо прилагодили ситуацији. Успели су да хакују глобални трговински систем и користе његов најефикаснији вектор, велике контејнерске бродове, за испоруку све веће количине кокаина преко Атлантика. Омиљена нова метода трговине кокаином назива се "rip-off".

- Угурају 50 врећа са 50 килограма кокаина у контејнере. Дрога путује са стварном робом и релативно ју је лако подићи - рекао је швајцарски полицајац упућен у проблематику.

По доласку у Европу контејнер напуњен кокаином издвоји се према серијском броју и трговци га предају својим компањонима у луци. Они тада преузимају дрогу и постављају лажне пломбе на врата контејнера како би провалу било немогуће открити. Превозник и власник контејнера најчешће нису ничега ни свесни.

Предност "rip-off" методе је у томе што је за пренос велике количине дроге довољан мали број људи. То је супротно методи "мула", појединаца који уз себе или унутар свог тела преносе неколико стотина грама кокаина, с великим ризиком да буду откривени.

Друга предност "rip-offa" је у томе што полиција не може идентификовати пошиљаоца кокаина. Чак и ако пошиљка буде ухваћена, власти не знају ко је организовао превоз, ни одакле кокаин потиче.

Према проценама западних обавештајних служби, између 70 и 90 одсто кокаина који стиже у Европу превози се у контејнерима. Свако путовање може да донесе од 400 до 800 килограма, понекад и више.

- Раније смо говорили о просеку од 60 до 100 килограма - стоји у извештају полицијског службеника у Антверпену 2017.

- Тренутно је терет просечно тежак више од 600 килограма, а неке пошиљке имају и више од једне тоне - додао је.

Порастао је и број заплена. У Шпанији је порастао 18 одсто између 2017. и 2018. године, а у Латинској Америци 40 одсто, према подацима шпанске обавештајне службе.

У Антверпену би се тај број сваке године између 2013. и 2016. удвостручио.

Међутим, то није довољно да се заустави проток кокаина. Огромне заплењене количине показују само да трговци постају храбрији, јер већина кокаина и даље пролази неопажено. Кроз велике луке попут Антверпена, Ротердама или Хамбурга сваке године пролазе милиони контејнера, од којих царина контролише само мали део.

Такође, трговци кокаином сада су другачије организовани. Картеле и хијерархијске мафије из претходног раздобља заменило је безброј група (италијанских, нигеријских, али данас и српских, албанских, холандских, мароканских итд.) које шаљу своје емисаре у Јужну Америку да директно купе кокаин.

Међу њима је и тзв. балкански картел, све присутнији и распршен по свету. Те групе понекад сарађују како би заједно обавиле куповину и организовале превоз у Европу, објаснио је Кевин Скали из ДЕА.

Употреба шифрованих апликација на паметним телефонима поједноставила је комуникацију међу криминалцима и отежала посао полицијским истражитељима који покушавају да их надзиру.

Те заједничке операције објашњавају логотипе и амблеме на паковањима кокаина: служе за расподелу наруџби међу различитим дистрибутерима након што кокаин стигне на одредиште. Дистрибуција се обавља у близини главних лука као што су Антверпен или Ротердам. Затим кокаин стиже до крајњег купца путем курира и трговаца на велико.

Да би био ефикасан, систем "rip-off" захтева сложени ланац ортака у лукама. Морнари, лучки радници, цариници, логистичке фирме... сви су пред искушењем да пропусте "добар" контејнер напуњен кокаином и зараде неколико десетина хиљада евра.

У Антверпену "криминалне организације активно врбују путем Facebooka, у фитнес-центрима, кафићима", навели су тужиоци за наркотике Маноло Терсаго и Кен Виптас. И наилазе на велики интерес. Само да премести контејнер, значи за посао од неколико минута, возач виљушкара може зарадити 25.000 до 75.000 евра.

Потом преузимају возачи камиона, такође корумпирани, који контејнер и наркотике одвозе изван луке.

Пре две године холандски царински службеник Герит Гронхејде осуђен је на 14 година затвора због кријумчарења најмање четири тоне кокаина у ротердамску луку. Био је кључна особа за пролаз царинских провера. Морао је да означи магацине помоћу кода у боји, од беле (без ризика) до црвене (обавезна контрола) преко наранџасте, која је означавала граничне случајеве у којима царински службеник појединачно мора да одлучи који контејнер треба да прегледа, а који не.

На дан хапшења полиција је у Лидловој кеси обешеној у кухињи Герита Гронхејдеа, пронашла 1,1 милион еура у готовини. Али, цариник је тврдио да му новац није био једини мотив. Осећао се угрожено.

- Кријумчари су знали све о мени, па тако и где су моја деца ишла у школу и где сада раде - рекао је истражитељима.

Те имплицитне претње понекад постану врло конкретне. У Холандији, која је база водећих људи европске трговине кокаином, људи се убијају насред улице. Дана 18. септембра 2019. адвокат Дерк Вирзум упуцан је неколико пута у главу док је улазио у свој аутомобил у мирном делу Амстердама. Бранио је Набила Бакалија, сведока оптужбе у истрази против "Моцро мафије", криминалне групе у Холандији и Мароку која је активна у трговини кокаином.

Раније је, у марту 2018, у Амстердаму ликвидиран и Бакалијев брат. Убиства повезана са трговином кокаина пријављена су последњих месеци и у Шпанији и Немачкој.

Нека од њих повезана су с уличним ратом између два криминална клана (кавачки и шкаљарски), који су део балканског картела из црногорског приморског града Котора.

Многи интервјуисани стручњаци и функционери упозоравају на пораст броја Албанаца, Срба, Црногораца, Хрвата и других националности с Балкана у трговини кокаином у Европи.

- Оперативно знање о кријумчарењу кокаина из Јужне Америке у ЕУ указује на значајну улогу организованих криминалних група из неколико земаља Западног Балкана - наводи се у изјави хрватске полиције Националу на тему трговине наркотицима и балканског картела.

- Процењује се да су организоване криминалне групе из Црне Горе и Републике Србије предводнице у организовању кријумчарења кокаина и повезане су с криминалним групама или појединцима из других земаља Западног Балкана, а самим тим и из Републике Хрватске, којих је ипак нешто мање унутар хијерархије у односу на остале припаднике организираних криминалних група.

Шпанија је такође једна од земаља у којима делују криминалне банде балканског картела. На пример, у септембру 2019. заједничком операцијом шпанске националне полиције, цивилне гарде и пореске агенције заплењено је готово 800 килограма кокаина скривеног у једрилици коју је изнајмила српска мафијашка група.

Девет месеци раније, у децембру 2018, у Барселони је још једна истрага кулминирала хапшењем Ненада Винчића, који се сматра једним од представника такозваног балканског картела у јужној Европи. У 2017. години петоро Црногораца осуђено је на дуготрајне затворске казне након што им је две године раније заплењено 3,5 тона кокаина.

Високи функционер шпанске обавештајне агенције ЦИТЦО објаснио је улогу балканских организованих криминалних група у Шпанији. Утврдили су да Срби играју битну улогу у дистрибуцији кокаина. Он је навео да се роба када стигне у Шпанију морским путем, углавном дистрибуира приколицом или аутомобилима с двоструким дном, зависно од количине .

- У ствари, Срби, који се све више позиционирају на тржишту кокаина, узму приколицу, испразне контејнер и прелазе Европу с великим количинама кокаина док не стигну у Србију, где се наставља дистрибуција.

Према речима шпанског обавештајца, неке балканске групе које делују у Шпанији су национално измешане:

- Групе из земаља Југославије користе Шпанију за прикупљање и транспорт кокаина. Постоји група Срба на челу са Србима, постоји група Хрвата, али постоји и група коју чине различите националности - Хрвати, Босанци, Срби и остали. Те криминалне групе, које се поприлично крећу наоколо, све нас више забрињавају. Повремено чак одлазе у Јужну Америку да успоставе директне контакте. То још увек није најпроблематичније, али видимо да се тај балкански покрет тиче целе Европске уније. У ствари, у ЕМПАЦТ-у, Еурополовој платформи за сарадњу у борби против криминала, постоје групе за борбу против криминала на Балкану јер је то подручје проблематично због набаве наркотика или оружја.

Службеници међународних полицијских агенција, који су инсистирали на анонимности, такође су упозорили на успон балканског картела.

- Једна од највећих група у Европи тренутно су Албанци. Они стоје иза већине испорука кокаина у Европу. Многи Албанци лете у Латинску Америку и послују тамо. Према нашем мишљењу, водеће кокаинске мреже у Европи тренутно су из Албаније, Холандије, Марока, Пакистана. То значи да у трговини учествује неколико традиционалних играча и неколико нових - објаснио је један функционер.

- У трговини кокаином не видимо само традиционалне организоване криминалне групе попут Турака или италијанске мафије, који су упетљани и у послове с хероином. Створене су и нове групе, посебно са Западног Балкана, али и оне које досад нису биле активне у трговини наркотицима. Јер у том послу се једноставно може јако пуно зарадити - рекао је други функционер и додао:

- Утицај балканског картела тренутно посебно снажно расте. У прошлости су, на пример, углавном били помоћници мафије, а данас те групе видимо у свим фазама трговине кокаином.