ЛЕГИЈА КЉУЧ ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ! Земунски клан имао зададак да ликвидира егзекуторе чувеног новинара
Оптужница за убиство новинара Славка Ћурувије, базирана на сведочењима Милорада Улемека и браће Симовић.
Поновљено суђење за убиство новинара Славка Ћурувије, власника листова "Дневни телеграф" и "Европљанин" дошло је до самог краја и очекује се још само изрицање пресуде. Нових доказа у односу на прво суђење нема. Оптужница је базирана на исказу Милорада Улемека Легије, бившег команданта Јединице за специјалне операције, који је дао током истраге, као и на сведочењима браће Александра и Милоша Симовића, датим у истој фази поступка.
СПАС ЗА УГОСТИТЕЉЕ: Ова апликација олакшава свакодневни посао, а потпуно је БЕСПЛАТНА!
КО ЈЕ БИЛА ГОРДАНА ЂОКИЋ? Убијена крај ћерке и супруга - у поноћ је рекла ОВО и никад их више нису видели
БИВШИ ФУДБАЛЕР ЗВЕЗДЕ ПОНОВО НА ОПТУЖЕНИЧКОЈ КЛУПИ! Осумњичен за прање пара - нова одлука Апелационог суда
Нико од њих у судници није поновио то што је раније рекао, а сви су се позвали на то да страхују за своју и безбедност својих породица, јер им се прети.
Они Радоњини
Улемеков исказ био је кључан за подизање оптужнице, поред извештаја са базних станица мобилне телефоније, који лоцирају двојицу окривљених близу места убиства. Улемек је током истраге Ћурувијиног убиства рекао поред осталог да је једном приликом, непосредно после ликвидациије, разговарао са сада оптуженим шефом Државне безбедности Радомиром Марковићем, који му је наводно рекао: "Они Радоњини што су убили Ћурувију".
Радоња је, иначе, Милан Радоњић, некадашњи шеф београдског центра ДБ који је оптужен да је налог за убиство Ћурувије, који му је по наређењу неког из власти дао Радомир Матковић, пренео некадашњим припадницима ДБ Ратку Ромићу и Мирославу Кураку. И они су сада оптужении, с тим што је Курак у бекству и суди му се у одсуству.
Ово сведочење некадашњег шефа Јединице за специјалне операције и вође "земунског клана" тужилаштву је веома битно, јер потврђује да је убиство Ћурувије организовала и извела управо ова екипа.
Одбрана то оспорава. У коментарисању Улемековог исказа, датог у јануару 2014. године, адвокат Радомира Марковића Владимир Маринков навео је да је Улемек експлицитно рекао да приликом тог сусрета Марковић није именовао о којим се то "Радоњиним" сарадницима ради који су наводно убили Ћурувију. Упркос томе тужилац је закључио да су то управо Ромић и Курак.
- Улемек нема никаквих сазнања о овом убиству. Исказ заснива на неким својим размишљањима и закључивањима, која нису никакав доказ нити су базирани на чињеницама - рекао је Маринков.
"Налупетали су се"
Он је коментарисао и сведочење браће Симовић, Александра и Милоша, такође припадника "земунског клана" који су потврдили Улемекове речи. У истрази су навели да су својевремено од Легије чули да је Ћурувију убила управо ДБ на челу са Радомиром Марковићем.
Симовићи не знају ко им је претио
Милош Симовић је рекао да остаје при исказу из истраге. Он је тада испричао да му је Легија показао у дискотеци "Бомбај" у Београду Мирослава Курака, који је сада оптужен као непосредни убица и Ратка Ромића, који се сада терети као саизвршилац, рекавши: "Они су убили Ћурувију, а сада треба да нестану".
Симовић је сведочио и да су припадници "земунског клана" пратили Курака и Рамића са циљем да их ликвидирају, али да су касније одустали од те намере.
- Мој брат и ја смо добијали претње преко наших породица да одустанемо од овог сведочења. Не знам ко нам је претио - рекао је Симовић.
Он је образложио да је незадовољан Тужилаштвом за организовани криминал јер је још 2011. рекао тужилаштву име и презиме политичара који је наручио убиство премијера Зорана Ђинђића, а да су га они тада питали за убиство Славка Ћурувије и да је о томе говорио.
Браћа Симовић су касније на суђењу 2016. године одбила да одговарају на питања одбране, што Маринков сматра злоупотребом тог права које имају као сведоци, будући да одбрана никада није имала прилике да их суочи са питањима и контрааргументима. Са тим је сагласан и његов брањеник Радомир Марковић:
- Људи који су осуђени на дуге затворске казне, у неповољним условима, сами, погодни су за манипулацију и све чиме ће олакшати свој положај. Посебно када се ради о људима таквих моралних особина попут браће Симовић. Према томе, није ни чудо што су се тако налупетали - рекао је некадашњи први човек ДБ који иначе у пожаревачкој "Забели" служи казну затвора од 40 година за покушај убиства Вука Драшковића и убиство четворице припадника СПО на Ибарској магистрали 1999. године.
Улемек је пред Специјалним судом изјавио да доживљава претње због сведочења на суђењу за убиство Ћурувије. Он, који је кључни сведок у овом процесу, први пут се појавио пред судом у том предмету и поновио део исказа из истраге којим је указао да су четворица оптужених службеника српског ДБ учествовала у ликвидацији Ћурувије.
Нема непосредна сазнања
- Претили су ми да не би сведочио на овом суђењу. Али нисам уплашен. Прете мени и мојој породици. Али то сам ја решио, и ја ћу то решити, не треба ви тужиоче да бринете за то - рекао је Улемек.
Ове речи Легије биле су само делимично објашњење за чињеницу да се на суђењу, након што је у истрази 8. јануара 2014. подробно причао о сазнањима о убиству Славка Ћурувије, на питања судског већа, тужиоца, адвоката оштећених и одбране, углавном позивао на право да не говори о нечем што може да га изложи кривичној одговорности, да се не сећа или да не зна.
Први пут у улози сведока на овом суђењу, Улемек није открио ко му прети, али је рекао да остаје при исказу из истраге. Пред судом је изјавио да нема непосредна сазнања о убиству Славка Ћурувије, већ је поновио најважнији део исказа тужиоцу, који се односи на сусрет из 2000. године.
- Са начелником ресора Државне безбедности Радомиром Марковићем разговарао сам о детаљима хапшења једног лица које је требало да изведе моја јединица. Питао сам га ко из ДБ ће да буде навигатор, односно људи из службе који треба да нам покажу локацију, а Марковић ми је рекао "Ови Радоњини што су убили Ћурувију". Када сам изашао, у холу испред његове канцеларије затекао сам господина Ромића и господина Курака - испричао је Легија.
Нико га раније ништа није питао
За убиство Славка Ћурувије 11. априла 1999. оптужени су Радомир Марковић, тадашњи начелник Ресора Државне безбедности, шеф Београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, припадник тог центра Ратко Ромић и Мирослав Курак, који се терети да је непосредни počinillac.
Адвокати оптужених инсистирали су на одговору Улемека зашто је, после 13 година у затвору, решио да проговори о убиству Ћурувије.
- Нико ме о томе раније ништа није питао - одговорио је сведок и пожалио се да је штета што му нико није веровао у све што је рекао на разним суђењима у протеклих 12 година.
- Нико ми ништа није обећао за сведочење у случају Ћурувија. Мени не би могао да обећа ни Савет безбедности Уједињених нација, а камо ли неко овде - рекао је Улемек пошто се на почетку сведочења заклео да ће говорити истину и само истину.
Милорад Улемек је, одговарајући на питања одбране, рекао и да га је пре исказа у истрази саслушавао тадашњи тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић, да је прва службена особа која га је питала о сазнањима у вези са убиством Славка Ћурувије био начелник службе обезбеђења у пожаревачком затвору "Забела", који је био и члан комисије за истраживање убистава новинара коју је формирала Влада Србије, као и да је десет дана пред исказ у истрази због здравствених проблема изведен у београдски Клинички центар на прегледе.
- Кроз врата моје болесничке собе провирио је министар правде Никола Селаковић. Било је оно, добро вече-добро вече, и ништа више. Наравно да сам после био способан да дам исказ, па нису ме болели гелери у глави већ у стомаку - рекао је Улемек који пред судом није пропустио да помене да је седам пута рањаван у рату.
Легија је сведочио у затворском оделу, јер издржава максималну казну од 40 година затвора због убиства српског премијера Зорана Ђинђића и других најтежих кривичних дела, а као адресу пребивалишта навео је Казнено-поправни завод Забела. У Специјални суд доведен је из самице тог затвора везан "лисицама", под најјачим мерама безбедности и уз асистенцију полицијског хеликоптера, који је надзирао његов транспорт у колони блиндираних возила.
Веће прекорачило оптужницу
Апелациони суд у Београду, да подсетимо, укинуо је осуђујућу пресуду за убиство Ћурувије, тврдећи да је првостепено веће прекорачило оптужницу. Веће Специјалног суда, као непосредног убицу, означило је непознату особу, која нигде није било споменуто у оптужници Тужилаштва за организовани криминал.
Ратка Ромића и Мирослава Курака, које је тужилаштво оптужило за непосредно извођење злочина, суд је осудио на 20 година, али због помагања починиоцу.
Укинутом пресудом, бивши начелник Радомир Марковић био је осуђен на 30 година. Исту казну добио је и Милан Радоњић. .
Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године испред зграде у којој је становао у Улици Лоле Рибара (сада Сцетогорска).