ЛОЗНИЧКИ БРАЧНИ ПАР ПОСЕБНА ПРИЧА У ВЕЉИНОЈ КРИМИ ШЕМИ: Жена економиста, муж познати певач, која је била њихова улога?
Улога Слађане Секулић (40) још се истражује и није разјашњена до краја
Оптужницу против криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића, а која још није стала на правну снагу, поред суровости и незапамћених зверстава над убијеним жртвама, чине и одређене бизарности.
НА ТРАУМАТОЛОГИЈУ СВАКОГ ДАНА ДОЛАЗЕ ПАДАВИЧАРИ СА ТРОТИНЕТА: Чак 150 возача озбиљно повређено или оперисано
"ПУНЕ СЕ ЏАКОВИ, КОСКЕ СЕ СКУПЉАЈУ РУКАМА" Рукавице, одела, чизме, најлони - добро уиграна рутина Вељине месаре
ИЗГОРЕО АУТОМОБИЛ У ПОКРЕТУ НА АУТО-ПУТУ МИЛОШ ВЕЛИКИ: На лицу места ватрогасна екипа (ФОТО)
На њој је име једне жене, дипломираног економисте, њеног супруга који мења идентитет и зове се као познати певач, али и малолетни И. И., против кога је поступак издвојен и води се у Одељењу за малолетнике Вишег суда у Београду. Оптужницу, тако, засад чини 31 име.
Улога Слађане Секулић (40) још се истражује и није разјашњена до краја. Она је из Лознице као и супруг Драган Секулић који је променио име у Владо Георгијев. Они су, према оптужници ставили на располагање криминалној групи свој подрум пића у Лозници, али и викендицу у Тршићу, где је, како се тврди, Беливук са Небојшом Јанковићем вежбао гађање из пушке.
Оно што посебно привлачи пажњу је чињеница да су она и супруг живели у Београду, у изнајмљеном стану у велелепној згради у Хумској број 6. Тик, уз терен Партизана, али и споредног улаза којим се стизало до Беливукове и Миљковићеве "базе", како су чланови криминалне групе међу собом називали овај део стадиона.
- У њиховом стану пронађено је и оружје, "глок" са 16 метака. Утврђено је, засад, да је Слађана свом супругу јављала ако примети нешто сумњиво у близини "базе", ненајављене полицијске патроле, али и ликове који би могли да угрозе криминалну групу, односно Беливука и Миљковића. То се појачало када је Миљковић убедио Беливука да им неки људи раде о глави. Комуникација је текла тако што би она позвала супруга, а он о свему извештавао преко "Скаја" директно Беливука - наводи извор "Новости".
Овај лознички брачни пар је посебна прича. Обоје имају високу школску спрему, економисти су по струци и имају двоје деце. Према доступним информацијама нису окрвавили руке, али се терете за удруживање ради вршења кривичних дела и нелегално држање оружја. Ипак, њихова улога у криминалној групи и даље је предмет истраге.
Део стадиона Партизана о ком су водили "рачуна" због Беливукове и Миљковићеве безбедности удаљен је од њихове зграде једва 200 метара. После пролаза и паркинга, долази се до завученог дела са црном, металном капијом, чији шиљци штрче у небо. Готово ништа, бар са спољне стране, овде се није променило. Симбол злокобне "базе" ове криминалне групе, бар наоко, није ни такнут.
- Унутра је прегледан сваки милиметар, нађено је ту прегршт доказа, чак и фрагменти људске лобање, бејзбол палице, оружје, дрога, снајпер... "Базу" су чинили ресторан, кухиња, једна просторија поред кухиње у приземљу, као и просторија на спрату. Нигде није било камера, јер Беливук и Миљковић нису дозвољавали да се види ко долази код њих, али и кога на силу довлаче. "База" није била под видео-надзором - наводи извор "Новости".
Оптужницу, која у овом тренутку броји 322 стране, али ускоро нас, нажалост очекује и проширење, јер су полиција и тужиоци за организовани криминал, дошли до доказа нових зверстава и нових жртава ове криминалне групе. Поред оптужног акта, пратећа документација, само у овом тренутку, броји скоро 10.000 страна.
Поред фотографија жртава и уклањања трагова, до којих се дошло посредством међународне правне помоћи, на једном месту је и сва пресретнута комуникација која сведочи о језивим временима.
У отмици и силовању Илије С., које је трајало три дана, од 8. до 10. августа прошле године, у Беливуковој и Миљковићевој "бази" на стадиону Партизана, учествовао је, према оптужници и малолетни И. И., звани Криви и Крушка. Иживљавање које је претрпео овај младић, само зато што су посумњали да их "шпијунира", детаљно је описано. По свему судећи, њега је спасло то што се у то време најкрволочнији део екипе, њих 11, бавио детаљима отмице и убиства Горана Величковића Гоксија у Ритопеку, као и уклањањем трагова.