Мајка и отац страдалих сестара из Ниша НЕМИ ОД БОЛА: Питали су ме где су ми деца, А ОНДА САМ САЗНАО ИСТИНУ
Остали без обе ћерке
- Милице сине, што не врати Марију... Ниси могла без ње него си и њу позвала, нисте се раздвајале никад па заједно и одосте – нарицала је данас Зора Петровић мајка жртава незгоде у Књажевачкој улици грлећи њихове индексе пуне десетки.
Прочитајте и:
- УМРЛА ДАН ПОСЛЕ РОЂЕНЕ СЕСТРЕ: Девојка (24) из Ниша преминула након што ју је покосио аутомобил на аутобуској станици
- ДЕТАЉИ НЕЗАПАМЋЕНЕ ТРАГЕДИЈЕ У ЛЕСКОВЦУ: На дечака пао СПОМЕНИК, лекари потресени призором остали у ШОКУ
- Над Нишом се надвио ЦРНИ ОБЛАК: Бака дозива МРТВУ УНУКУ кроз сузе, друга се бори за живот!
Иако свесни тежине Маријиних повреда, Зора и њен супруг Слободан су се за сламку држали надајући се да ће им бар једна кћер остати, али је њихова нада била узалудна.
- Однесе нам децу за секунду, онакву децу, уништи њихове планове и будућност – понављала је Зора речи које душу парају.
Слободан је покушавао да остане присебан, стегао је срце да би достојанствено дочекао многе рођаке и пријатеље који су дошли да девојкама одају последњу почаст.
- Кад све ово прође ја ћу тада да допустим да тугујем, сада морам да будем јак због Милице и Марије. Не пишите о њему, не заслужује он то... Пишите о мојим кћерима, о њиховим десеткама, о стипендији коју су добиле као најбољи студенти.... Не питајте мене, ја сам отац, можда сам субјективан, ево ту су њихови другови, питајте какве су моје кћери биле – казао је отац трагично страдалих девојака.
Ожалошћени отац инсистирао је да се путем медија захвали запосленима у нишком Клиничком центру јер су се борили за животе његових кћери, али и оплакали њихову смрт.
- Милица је у свесном стању стигла у болницу иако је била сва поломљена. Казала је како се зове, али је издржала још само пар сати... Марија је у току ноћи отворила окице, то нам је дало некакву наду, али су и њене повреде биле претешке. Надљудски су се борили сви и лекари и остало особље за моје кћери, али ништа.... све беше узалуд – казао је унесрећени човек.
Каже да ће га целог живота прогањати та недеља када је сазнао да је остао без највреднијег што је имао.
- Дошао сам с посла, вечерао, био је то сасвим обичан дан. На врата ми је дошла полиција, забринуо сам се да се нешто није десило у фирми у којој радим као обезбеђење. Питали су ме где су ми деца.... – кроз сузе се Слободан присећа дана који му је заувек променио живот.
Милица и Марија биће заједно сахрањене у петак.