Мајка погинуле Бојане (17) ОТКРИЛА које су биле њене ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ
Мајка каже да су се Бојана и Стефан забављали три године, али да су се и она и супруг противили тој вези
- Стефан није био за њу. Цела Гроцка то зна, зна се и на каквом је гласу његова породица. Стално је маштао о аутомобилима, брзој вожњи... ветропир је и ето шта се десило. Пре неколико дана јој је рекао: "Моја си или ничија", и ето, тако се и завршило - прича Сања, дан након што су она и породица сахранили Бојану у родном Великом Градишту.
ПЕДОФИЛ ИЗ ОКОЛИНЕ СОПОТА НАПАСТВОВАО ДЕВОЈЧИЦУ (13): Љубио те ја или дечко, то ти је исто!
У Гроцку су се доселили пре три године. Бојана је тада уписала средњу фризерску школу. У школи је и упознала Стефана.
- Он је две године старији од Бојане. Она јесте била заљубљена у њега, али он у њу много више. Тог дана, у недељу је радила у салону у Бачванској улици. Звала ја да отац дође по њу. Он је довезао кући. И сад стално вртим ту слику у глави, тренутак кад је ушла у кућу сва насмејана... Стално је била у журби, у послу... Ручала је, исфенирала се и истрчала. "Чека ме Стефан", рекла је и отишла. То су биле њене последње речи... Око 23. сата су купили пљаскавицу у грилу, то смо сазнали, 45 минута касније су се слупали - прича Сања.
За несрећу је први сазнао њен супруг, Сањин отац.
- У пола ноћи је зазвонио телефон. Рекао је: "Бојана је у болници". Одмах смо отишли тамо. Још је била жива. На апаратима. Ушли смо у собу. Притисак јој је био 20 са 30. Рекли су нам да су мале шансе да преживи. У 13 сати је умрла. Доктори су нас пустили унутра, да је видимо последњи пут. Миловали смо је мртву... А она, унаказио ми је дете - прича Сања.
Тог дана, до њихове куће дошао је Стефанов брат.
- Донео је Бојанину патику, која је остала на улици. Пружио је руку... Његови родитељи се нису ни јавили. Нико није позвао, али нама и не треба њихово саучешће - прича Сања.
Уместо такмичења - сахрана...
Бојана је у среду требало да путује на школско такмичење фризера.
- Толико се радовала, трудила. Мој син је требало да јој буде модел. Замислите, заједно брат и сестра. Али није се дало...Бојана је сахрањена у среду. Било је толико фамилије, њених пријатеља. Директор школе је организовао аутобус да би дошли сви њени другови. Сви су је волели.. Али стално ми се врти то последње вече, моје последње речи које сам јој упутила: "Стани, не жури" - прича Сања.
Огорчено каже и да Стефана не жели никада више да види.
- Знам да је у болници. Ону ноћ сам видела његову мајку испред Ургентног центра. Нек је он жив својим родитељима, али ја не желим никад да га видим. Ја своје дете сада гледам на умрлицама. Где год се окренем, само су њене слике... Била је прелепа, најлепша, а сад је више нема - каже Сања.