СРБИН ЗАВРШИО КОД ВРАЧАРЕ НА ТРЕТМАНУ "ИЗЛИВАЊА СТРАВЕ" - Прогањала га "ДАМА СА ШЕШИРОМ", излазила из гоблена и трчала за њим по кући
Због облика који је наступио, забранили му да гледа МОЋНЕ РЕНЏЕРЕ
Младић из Србије који се на друштвеним мрежама потписује као "Костја" постао је вирални хит након што је са својим пратиоцима поделио један догађај из детињства, а у којем му је бизарним сплетом околности забрањено да гледа "Моћне ренџере".
Видовите бабе, гатаре, врачаре на друштвеним мрежама нуде ИНСТАНТ решење за све животне проблеме! А треба вам само ОВО!
НЕСТАЛА ИРЕНА У НИШУ! Од суботе јој се губи сваки траг: Породица моли за помоћ! Хитно мора да се врати због ове терапије
КЕНГУР ВИЂЕН У СРЦУ ШУМАДИЈЕ КАКО СЛОБОДНО ШЕТА: Незвани гост уочен како КРАДЕ поврће и вади кромпир - постављен и саобраћајни ЗНАК УПОЗОРЕЊА за возаче (ВИДЕО)
Свако ко је макар једном као мали имао предмет или слику у кући које се плашио, стао је на страну Костје, који је испричао да му је један гоблен постао траума у детињству. Како му нису веровали да се ради баш о гоблену, након што је завршио на "изливању страве" где се олово излило у облику који је његовом оцу и течи личило на "Моћне ренџере", те је услед тога - добио забрану гледања омиљеног цртаћа генерација деведесетих.
Гоблен раскола
- Треба ми низ од једно 17 твитова да објасним зашто су ми кад сам био клинац забранили да гледам "Моћне ренџере", прича укључује врачару, удар грома, Радишу Урошевића и гоблене. Да је, како се тетка надала, Радиша Урошевић постао мој тетак, тетка се не би удала за човека чија је мајка саливала страву. Да моја мајка, пре него што је постала моја мајка, није везла гоблене, никад ме не би одвели код те врачаре.
У нашој породици ставови о вампирима су подељени. Деда је смарао да нису претерано опасни, тетак је тврдио да кога затрпа два кубика земље тај остаје под њом, баба Румена (стварно се тако звала) причала је како су вампири крволочни.
Треба, можда, веровати деди, он их је једини видео. Комшија Матије је рекао: "Замисли да мој Милутин устане из гроба, а ми му већ заузели собу. Само бих му реко - тата, извини, али немам те где."
Баба Румена (стварно се тако звала) испричала је причу о мужу и жени које је убио гром. Јутро након сахране, њихова ћерка је изашла на гробље и затекла оба сандука како су до пола изашли из својих гробова.
Страх од гоблена даме са шеширом
У тренутку када је баба Румена (стварно се тако звала) завршавала своју причу ја сам погледао у правцу гоблена Дама са шеширом и ус** се: Дама са шеширом скренула је поглед према малом, претерано маштовитом и не баш најбистријем мени.
Наредних месец или два, сваке ноћи, чим бих заспао Дама са шеширом је излазила из гоблена и трчала за мном по кући. Тражио сам само да избаце гоблен из куће, речено ми је да не измишљам да не би избацили мене.
Занимљиво је да родитељи нису имали разумевања за то што ме Дама са шеширом прогони, док је ћале веровао да комшија Милисав има урокљиве очи.
Говорило се за њега да чим погледа мало дете оно почиње да плаче и вришти, а ако би Милисав наишао док се нешто сеје на њиви, сељаци би одустајали од те парцеле те године јер је његов поглед унапред осуђивао род на побачај. Страх се ширио мојом свакодневицом и све ме више спутавао. Деда ме је једини разумео али није ми био од користи јер је био плашљивији од мене.
Када се мама запослила у сеоској продавници, први пут кад се враћала зими по мраку из друге смене, деда је пошао пред њу да се она не би уплашила јер је тек дошла у нашу дивљину из своје питоме равнице. Причала ми је да је деда дошао наоружан секиром, да се штрецао на сваки шум и да је повремено превентивно урлао да би уплашио ако неког има у мраку. Кад су стигли кући, мама је рекла да јој заштита убудуће неће бити потребна.
Изливање страве
Више нисам смео да остајем сам, нарочито кад падне мрак. Онда је течо рекао да ме доведу код његове мајке. Не сећам се целе процедуре. Осим да је била јако тразматична, знам само да је олово бачено у шпорет и да смо чекали да се појаве фигуре које ће представљати извор страха. Када су из шпорета извадили наборане недефинисане груменчиће олова, течо и ћале су се погледали и сложно климни главама један другом: - Моћни ренџери.
И тако су ми забранили да гледам Моћне ренџере. Које нисам чак ни гледао. А који су били, по њиховом стручном мишљењу, избор мог страха. Јер им је било превише чудно да то буде један гоблен. На течовој сахрани носио сам панаију. Како је умро за време јаке зиме, чим је поп отпевао опело речено је да се склонимо у капелу. Заборавио сам панаију па су ме послали по њу, јер је народ требало да се послужи. Саплео сам се преко гроба и просуо је.
Онда сам је покупио онако помешану са снегом и мало земље и вратио у чинију. Људи су узимали по кашичицу панаије и дуго потом пљуцкали и чачкали зубе. То ти је за саливање страве - написао је он.
Извор:Србија Данас/Блиц