"НЕ БРИНИ, МНОГО ТЕ ВОЛИМ" Четири породице завијене у црно - кренули трбухом за крухом и погинули десетак километара од одредишта
Алексинац и околина тугују за четворицом суграђана који су 22. јуна око 9.30 сати погинули у саобраћајној несрећи у Немачкој.
Страшна несрећа погодила је породице Милана Лепојевића (27), Николе Станковића (31), Милоша Утковића (32) и Срђана Асановића (42). Сви они су кренули трбухом за хлебом да би радили на грађевинским објектима.
Бесплатан водич корак по корак: Како трговати ценом акција
Сина испратио на пут, не знајући да га последњи пут види: Туга у дому младића из Алексинца погинулог у Немачкој
ПОЛОМИО СТАКЛО НА КОЛИМА И УКРАО 900 ЕВРА: Полиција ухапсила мушкарца (35) из Краљева због сумње да је пљачкао на ауто-путу
Судар се збио између чворова Неутраублинг и Регенсбург-Ост. на том потезу био је такозвани стагнирајући саобраћај, колона се полако кретала, а како су се ова четворица Алексинчана "закуцала" у камион да би остали мртви на лицу места, то за сада нико не зна, а показаће истрага тамошње полиције.
У четири породице затичемо црнину и плач. Јадне људе, најближе рођаке, нико није обавестио о смрти својих најближих. Сазнали су на нагори начин, од новинара и преко друштвених мрежа. Неко време су били у неверици, надали су се да је грешка, али горка истина их је сустигла у уторак поподне када се испоставило да су гласине биле истините.
Мајка и отац Николе Станковића, Оливера и Бобан плачу "као киша". Николини пријатељи и рођаци су још синоћ били да изјаве саучешће.
- Имао је немачку визу јер је радио у шпедицији. Онда је у понедељак повезао људе који су већ имали уговорене послове горе. И десило се шта се десило. Имам само њега. Ми смо се чули негде око 8 ујутру и после тога смо видели да се нешто догађа. Онда смо преко приватних неких људи сазнали за страшну истину - каже ова мајка која је изгубила сина јединца и грли његову слику. Николин стриц, Бобан истиче да је он радио у Немачкој три четири године. И кроз сузе напомиње да је био вредан, дечко за пример".
Иако се још не зна ко је возио аутомобил, претпоставља се да је то био Никола који је одржавао свој BMW 520 врло педантно.
Кућа Срђана Асановића у селу Лужане је остала празна. Све је закључано, нико не отвара. Он има тринаестогодишњу ћерку у Немачкој коју је пошао да види, а уз то и да заради нешто. Његов пријатељ Кристијан Дураковић напомиње се радовао што ће после дужег времена да види ћерку.
- Био ми је више него брат. Сад смо скоро били у Пироту, шалили се, свуда смо ишли заједно. Посећивали смо се, обавезно је долазио код мене на Ђурђевдан. Не могу да схватим да га више нема. Пошао је да види ћерку, да посети кума, да заради нешто на грађевини, а сада га више нема - прича његов најбољи пријатељ Дураковић.
Најмлађи у аутомобилу је био Милан Лепојевић из Лужана који је с 27 годинама имао разне планове. Кренуо је у Немачку да заради који динар, а онда да се ожени пошто је завршио војску.
- Они су погинули на десетак километара од градилишта где су требали да стигну. Пре два месеца су ми струју искључили и отишао је да заради паре да се некако отплатимо. Не знам шта да радим, велика несрећа нас је погодила. Не знам, да л' да идем под воз. Отишао је тамо да ми помогне. Ја сам теренски радник, радим у Сврљигу. Кад ме је испраћао, изљубили смо се, каже: Ћале, не брини, много те волим. Када сам видео његову слику, срушио сам се, примао сам инекцију. Старшна несрећа се догодила - прича Миљко, отац Милана Лепојевића чије две сестре ништа мање од оца не тугују за братом.
Биљана Утковић, мајка Милошева који је иза себе оставио две ћерке (18 месеци и 7 година) каже да се сину некако није ишл'о у Немачку. У селу Моравац, одакле је ова породица, види се туга у очима комшија који наваљени на капији гледају како људи долазе да изјаве саучешће.
- Отац му је у Немачкој већ дуго и решио је да оде на двадесетак дана да му помогне. Рекао ми је два три пута, ма не иде ми се, толики пут и тако. Јавио ми се кад су прешли немачку границу и више га нисам чула. После смо звали телефоном, звали, нико се не јавља. Нисам се надала да је дошло до такве трагедије, али ето шта се догодило. Прошла је реч да је неко из аутомобила жив, али изгледа да нису могли да га идентификују - каже кроз тешке мајчинске сузе, Милошева мајка Биљана.
Све породице су данас биле у недоумици јер им нико не јавља када ће тела стићи у Србију. Распитују се, али то им са сигурношћу нико не може да потврди.