Невероватна сличност у убиству Маје и Олге: Ево како изгледа профил НАСИЛНИКА и ЖРТВЕ која трпи насиље!

Породично насиље постаје све чешћа појава у друштву. Нажалост, неретко се деси да се вишегодишњи насилнички третман претвори у трагедију и да они коју ту тортуру спроводе, своје жртве лише живота на најсвирепији могући начин. Управо такви немили догађаји, натерају нас да се запитамо у каквом то друштву живимо и може ли се насилницима икако стати на пут.

Позадина злочина у Раковици: Маја се жалила на мужа, нико није придавао превише значаја

ОВО је разлог ЗЛОЧИНА у Раковици: Стручњаци откривају МОТИВЕ монструозног убиства жене и детета

Пре седам дана, догодио се стравични злочин када је Милан Ловрић убио бившу супругу Олгу, испред Центра за социјални рад у по бела дана и то пред њиховом малолетном децом. Само седам дана касније, и то један дан након сахране ове несрећне жене, догодило се још један сурови злочин испред исте установе, такође усред бела дана, а једина разлика је локација бруталних убистава. Обе жртве биле су сличних година.

У овој трагедији настрадала је још једна жена, али нажалост са њом и њено дете и то на најсуровији могући начин. Наиме, убијена је Маја Ђорђевић са својим петогодишњим сином којег је добила у браку са својим џелатом.

Оно што је заједничко за обе трагедије јесте чињеница да су обе жене дужи временски период трпеле породично насиље, које је на крају кулминирало трагедијом. И поред многобројних покушаја да себе и своју децу спасу из канџи насилника, нажалост то им није пошло за руком.

У оба случаја насилници су имали криминални досије. Милан Ловрић већ је био осуђиван због насиља над старијим сином, а Марко Николић који је усмртио своје дете и бившу супругу већ је био осуђиван због нелегалног поседовања оружја.

Тим поводом контактирали смо и координаторку Сигурне куће у Београду, Весну Станојевић, која је веома забринута због стања у нашем друштву.

- Ја лично мислим да треба да променимо нешто и да се Центри за соцојални рад затворе на неколико дана док се у свима не постави обезбеђење. Мора постојати обезбеђење и за оне који у центре долазе, али и за оне који у њима раде - наводи Станојевић. 

Она је упозорила да је стање алармантно и да је од почетка године до данашњег дана у породичном насиљу живот изгубило 19 жена и једно дете. Поређења ради, прошле године у ово доба било је 11 жртава. 

Не постоји универзални образац за препознавање насилника, и веома често су то врло интелигентни људи који вешто крију своје право понашање. Међутим постоје неке назнаке да ли ће се особа насилно понашати, које је веома важно препознати и благовремено реаговати.

Психолог, Александра Јанковић, каже да је веома важно психопатама стати на пут и да је то нешто што спада под обавезно.

- Врло често су то људи са одсуством емпатије, који другу особу доживљавају као свој посед. Чак и ако жена не ради ништа што би га могло испровоцирати, почињу да измишљају разлоге како би своје намере спровели у дело. Важно је упозорити жене да у периоду забављања обрате пажњу на било који знак агресије, јер врло често се иза тога крије управо овакав образац понашања. Не може се дрвљем и камењем на Центре за социјални рад јер треба узети у обзир у каквим условима ти људи раде. Треба проценити да ли је особа која је и раније показивала знаке агресије способна за виђање са децом и да ли им треба дозволити да буду у контакту са њима. Контрола таквих особа мора бити ригорознија. Те особе су дубоко поремећене - рекла је Јанковић за портал SrbijaDanas.com.

- У развијеним земљама, такви профили личности се по изласку из затвора помно прате, и стручњаци процењују да ли су те особе способне да нормално функционишу и уклопе се у друштво. Мислим да је веома важно збринути децу која долазе из породица у којима се догађа насиље. Веома често се дешава да деца која су одрастала у таквим условима постају агресивна и настављају да следе једине узоре које су у животу имала. Стога, веома је важно с предострожношћу поступати са том децом. - рекла је Јанковићева за наш портал.

Свакодневно смо сведоци различитих облика злостављања. Често нисмо ни свесни колико је ситуација озбиљна док неког нама блиског не задеси таква судбина. Чињенично је да целокупно друштво захтева озбиљну посвећеност управо оваквим случајевима. То је императив који нам свима мора бити на првом месту, како се овакве трагедије више никада не би дешавале. Нигде и никада.