Нови СЛУЧАЈ НАСИЉА У ДИВЧИБАРАМА покренуо тему КАКО ПРЕПОЗНАТИ НАСИЛНИКА: "Један дан те кињи, другог ти скува кафу..."
Како препознати насилника и заштити се на време, гласе питања које је покренула вест да је Београђанку Н. Г. у ноћи између суботе и недеље, пред Васкрс, у викендици на Дивчибарама претукао С.М. младић са којим је била годину дана у вези.
Лекари су након овог немилог догађаја изјавили да је бруталан напад могао да буде кобан по Н.Г. само да је ударац био три милиметра даље јер би у том случају дошло до пробијања плућне марамице.
Тортура којој је била изложена девојка трајала је сатима. Срећом, успела је да побегне из викендице и потражи лекарску помоћ. Док је С.М. спавао, пронашла је кључеве од његовог аутомобила којим се одвезла до Хитне помоћи у Чачку.
УЖАС НА ЖАРКОВУ: Након свађе, младића избо и пробио му плућну марамицу
"ЈОШ УВЕК НЕ ЗНАМО НИШТА" ПОРОДИЦА НИЈЕ САХРАНИЛА ИВАНА: Огласио се брат забетонираног мушкарца, чека се један резултат
ПОЛИЦИЈА ОТКРИЛА КО ЈЕ СКРНАВИО ИКОНЕ У ВРАЊУ: Ухапшена жена данас на саслушању, сумња се да је цртала ДЕМОНСКЕ ОЧИ
- Не можемо ми одмах да препознамо насилника, нити иједна жртва може одмах да препозна насилника. Оно што се касније дешава, а то се дешава и у овом случају, јесте следеће: насилник удаљава жртву од њене средине, од пријатеља и родбине. Једино огледало жртве је насилник, и то је оно када жртва осећа да јој он одузима енергију. Накод тога следи кињење, где се неко поставља као бољи и паметнији од другог, а том другом забрањује све, па чак и право на нормалан живот. Касније се дешава "гас лајтинг" или залуђивање. Насилник један дан упућује овакве поруке, други дан је нормалан. Један дан кињи, други дан скува кафу, и прича да је све океј. И на крају долази до физичког насиља - рекла је за телевизију Курир психотерапеут Биљана Ћулафић и истакла да жене пријаве насиље тек након што 35 пута доживе насилан чин.
Јачање свести о неопходности да се насиље пријави и јачање институција важни су кораци у борби против насиља.
- Насилник је тај који бира жртву. Код нас у удружењу свака жртва пише шта се све десило, јер тако изнесу целу причу. Ни ја нисам знала шта ми се све десило, када ми се десило. Било ме је срамота, било је нестварно, као да се радило о неком филму - рекла је Хајрија Рамадани, председница Удружења Хајр.