НА 40 КИЛОМЕТАРА ОД РУДНИКА "СОКО" ГДЕ СУ ЈУТРОС ПОГИНУЛИ РУДАРИ ДЕСИЛА СЕ НЕЗАПАМЋЕНА ТРАГЕДИЈА: Погинуло 90 људи, а цело насеље је готово нестало
Једна од највећих трагедија десила се у Алексиначком руднику.
У руднику "Соко" у у Читлуку, јутрос је у експлозији погинуло осам, а повређено више од 20 радника.
У експлозији која се догодила јутрос, у јами је остало заробљено више од 65 рудара.
У РУДНИКУ "СОКО" ЈЕ ПОГИНУЛО СКОРО 30 ОСОБА: Трагедије се дешавале годинама уназад и односиле животе
ХИТНО СЕ ОГЛАСИО МЛАДЕН МИЈАТОВИЋ О ДЕТАЉИМА ТРАГЕДИЈЕ У РУДНИКУ: "Многи су извучени без свести и са екстремним повредама"
ОСАМ ОСОБА ПОГИНУЛО У ЕКСПЛОЗИЈИ У РУДНИКУ! Извучено 65 рудара након несреће у Сокобањи
Подсетимо, овај рудник био је место страшних трагедија и током прошлости, па је тако 1998. године погинуло скоро 30 рудара.
Међутим, само 40 километара од овог рудника, налази се Алексиначки у ком је 1989. године настрадало чак 90 особа у пожару.
Десило се то 17. новембра 1989. године. Алексиначка јама је затворена као и многе куће у Алексиначком руднику где се број домова знатно смањио. Са рударима је, после више од 100 година постојања, умро и рудник.
Као замрзнуте у времену, као да се све десило пре само неколико дана, леже чланске књижице, незаобилазна слика Јосипа Броза, евиденције о сменама.
У свлачионицама ормарићи, ту и тамо по нека виљушка и кашика које сведоче да је у ту некада радило око 2.000 рудара. Пустош је у просторијама рудника, затвореног 1990. године због несреће.
Прве тоне мрког угља из рудника у Алексинцу почеле су да се ваде крајем 19. века, а 1902. године купио га је белгијски инжењер. Између два светска рата сматран је најуноснијим угљенокопом у Србији, а у време Другог светског рата преузели су га Немци.
Највећу производњу Алексиначки рудници остварили су 1963. године, када је из шест окана произведено 444.007 тона угља. Због рудника је настало је и насеље у коме је отворена школа, библиотека, Дом културе, биоскоп, амбуланта, пошта…
Тако је било све до 1989. године, када је у пожару погинула цела прва смена - 90 рудара.
У оквиру Рударско-грађевинског предузећа око 300 рудара ради у другим рудницима у Србији. Више пута било је речи и помена да се поново активира Алексиначки рудник, али засада није било конкретних акција.
Била је то друга велика несрећа у руднику после 1983. године када су погинула 34 рудара.
Затварањем рудника алексиначка привреда почела је да пропада и око 300 рудара морало је да потражи посао у рудницима широм Србије.
Од некадашњег живахног рударског места, после затварања рудника, са шест јама, у којима је 1989. године радило око 5.000 рудара, рудник је постао запуштено насеље, без перспективе и са жељом овдашњих житеља да га напусте.
За сада сви наговештаји о почетку нових истраживања и о могућностима експлоатације уљаног шкриљца у суседном Суботинцу, више су жеље него реална шанса да се ускоро чује звук рударске сирене.