"ПОНАВЉАО САМ У СЕБИ - САМО ДА ЈЕ ЖИВ": Марко и даље носи ожиљке из аутобуса смрти, поново хода после две године
За Марков живот лекари су се борили осам месеци и мало ко је могао да прогнозира какве ће последице оставити повреде кичме.
Свестан сам да ретко ко добије прилику за други живот. Моје дете је добило ту другу прилику и можда је један у хиљаду који преживе са таквим повредама, али од траума које смо тада сви преживели заједно с њим још увек не можемо да се опоравимо, прича Радослав Лазаревић, отац осамнаестогодишњег Марка, који је пре тачно две године био један од путника у "аутобусу смрти".
ПРЕВРНУО СЕ АУТОМОБИЛ ИСПРЕД ЦРКВЕ: Повређена девојка у саобраћајној несрећи у Јагодини
КРВАВИ ОБРАЧУН У ПОЖАРЕВЦУ: Мушкарац (33) након свађе ножем избо младића (24)
ЦИФРЕ КОЈЕ ЗГРЋУ БРОЈЕ СЕ У МИЛИЈАРДАМА ЕВРА! Како шкаљарски и кавачки клан продаје кокаин по 10 пута већој цени?
Марко је несрећу доживео у раним јутарњим сатима, око 7.30, када је са својим друговима кренуо у школу. Аутобус је, непажњом возача, смрскан од удара воза док се налазио на пружном прелазу у Доњем Међурову. Настрадало је осам путника, углавном деце.
За Марков живот лекари су се борили осам месеци и мало ко је могао да прогнозира какве ће последице оставити повреде кичме. Ипак, захваљујући врхунском неурохирургу Небојши Стојановићу, стао је на своје ноге. А, како је било овој породици - тешко је замислити.
ВОЗАЧУ ПОТВРЂЕНА ПРЕСУДА
Апелациони суд у Нишу правоснажно је осудио на осам година затвора возача аутобуса М. З. (33). Овом пресудом Апелациони суд је одбио жалбе одбране М. З. и потврдио пресуду Основног суда у Нишу, којом је он осуђен на максималну казну затвора за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. Такође, изречена му је мера забране управљања моторним возилом Д категорије у максималном трајању од пет година, по одслужењу затворске казне. Он се, према наводима оптужнице, испред пруге није зауставио на знак "стоп", нити је погледао лево и десно да се увери да ли иде воз.
- Знали смо да никада нећемо одустати док сина не усправимо на ноге. Сада иде и без штака, завршио је средњу школу и живи тај неки "други" живот, али боримо се још увек. Сам радим и издржавам нас петоро, али важно је да смо сви живи - прича Радослав, који не може да сакрије емоције док се присећа тог кобног 21. децембра 2018. године. Био је на послу када је чуо за несрећу и похитао је ка Ургентном центру. Заједно са педесетак пријатеља и комшија чекао је да чује шта му се десило са дететом.
- Само да је жив, понављао сам у себи, док сам гледао патњу мојих пријатеља док им саопштавају да су им деца подлегла повредама. Делио сам тугу са њима јер у тим тренуцима и ја нисам могао знати хоће ли непажња једног човека и нас завити у црно - вели брижни отац, који признаје да није ни слутио какав ће пакао проћи наредних месеци док је трајао Марков опоравак.
- Нишки Клинички центар нам је био други дом. Нисмо га остављали самог јер знамо какву је трауму доживео. И дан-данас му је тешко да прича о тој несрећи, о својим друговима које је изгубио тог дана, мучи га чињеница што је он преживео, хиљаду је ту питања на која не умем увек да му дам одговор - признаје Радослав, сав под утисцима након литургије за живе која се одржала у сеоској Цркви Светог Илије.
КАМЕН У БЕШИЦИ
Марко се последња два месеца суочава са новим здравственим проблемом, јер су му открили да има камен у бубрегу.
- Уролог каже да је то последица катетера који је морао месецима да носи. Прима терапију, набавили смо и неке чајеве и молимо се да оздрави што пре - каже отац.
Данас је још тужнији дан, служиће се литургија мртвима, који нису имали среће као Марко да преживе вожњу у "аутобусу смрти".