Потресна исповест оца Велибора Вучуровића: Мом сину су пуцали у главу, убили су га на сред улице
Тужно
На сахрани младића било је 1.500 људи. Међу њима и сви они певачи, којима је писао песме, чије стихове певамо и данас: Шабан Шаулић, Дејан и Саша Матић...
- У 1.10 иза поноћи неко је позвонио на наша врата. Неколико пута, онако како куца зло, а никад добро. Супруга и ја смо се тргли из сна и веома уплашили. Видео сам двојицу полицајаца како стоје испред, погнуте главе. Срце је почело да ми лупа и почео сам да понављам у себи: "Само да је Велибор добро". Полицајци су гледали у земљу и изговорили: "Жао нам је, али ваш син је преминуо" - каже Зоран Вучуровић присећајући се тренутка у ком је изгубио сина јединца.
Мистериозни бициклиста напокон открио СВЕ: Ево шта је рекао о убиству Јелене Марјановић
Ко је и зашто убио 30-годишњака из Фекетића, младог текстописца који је написао многобројне хитове за певаче народне музике? Ово су питања на која Вучуровићи од 27. марта 2010. године немају одговоре.
- Цео свет нам се срушио у том моменту. С њим је било лепо, све најлепше. С њим смо били најсрећнија породица на свету, а без њега најтужнија. Неко се ту озбиљно поиграо. Тешко је живети с тим. Свима око нас сија сунце, а нама је вечито мрак - искрен је отац убијеног Велибора.
Младића, који се те кишне вечери око 20.30 пешице кретао Булеваром Јаше Томића, код броја 14, изненада је погодио метак у главу.
Обливен крвљу стропоштао се на тротоар, а према тврдњама станара из околних зграда, наводно се чуо један пригушен пуцањ.
- Ја седам година умирем од туге. Није прошао дан да његова мајка није отишла не гробље. Небитно је да ли пада снег или киша, ништа не може да је спречи. Кад је једне године био велики снег, чистила је све од улаза на гробље до његовог гроба. Ето колика је то бол - прича неутешни Зоран.
- Тада, кад је убијен, позвали смо убицу да се јави, да ћемо разумети ако је случајно. Да нас је послушао, могао је већ изаћи из затвора. Али пошто се нико није јавио, јасно ми је да није у питању никакав залутали метак, већ онај који је имао јасан циљ. Питам се само како тај човек може безбрижно да спава 7 година. И сад наш живот иде, пролази, а није ни корак одмакао од оне ноћи кад је мој Велибор убијен - додаје.
Иако су године прошле, бол не јењава. Осећам то у Зорановом гласу сваки пут кад застане, кад не може да заврши реченицу.
- Не могу стално да јадикујем, јер га не могу вратити, али он је мени увек пред очима. Бол не може да се смањи кад је у питању дете. Можда би ми било мало лакше да знам ко је убица и кад би га стигла заслужена казна. Можда - каже ми дрхтавог гласа.
А Велибор је био миран, повучен. Никада се ни са ким није свађао, никада Зорану није рекао да је имао неки сукоб. Кобног дана када је кретао из родног Фекетића у Нови Сад, отац му је рекао да се чува, као да је предосетио да је то последњи пут да види сина.
- Предвече сам гледао прогнозу на вестима и видео да се спрема невреме у Новом Саду. Кренуо сам ка телефону да позовем Велибора, да му кажем да не излази нигде, али нешто ме је трзнуло у рамену. Заболело ме. После неколико минута сам опет покушао, али иста бол се поновила. Као да ми нека виша сила није дала да последњи пут чујем своје дете. И тада сам помислио да ће се нешто лоше десити - присећа се Зоран.
Метак се са висине устремио на младића, прошао кроз кишобран који је носио, па кроз његову главу.Исту ону из које је изашло много стихова и хитова. Увиђај је рађен неколико дана и закључено је да је пуцано са оближње зграде. Ипак, та зграда није блокирана, као што ни чаура није пронађена.
- Пронашао сам је ја, три месеца после убиства. Дошао сам са инспекторима и форензичарима и после само 3 сата зрно је пронађено, тачно на месту где је Велибор пао покошен. Било је тамо месецима.
- Ја као отац осећам да је то наручено убиство, али ми није јасно коме је он такав сметао. Ето, не иде ми у главу. Мислим да су га ликвидирали зли људи који су му завидели на успеху.
На сахрани младића било је 1.500 људи. Међу њима и сви они певачи, којима је писао песме, чије стихове певамо и данас: Шабан Шаулић, Дејан и Саша Матић...
Аутор је дуета "Трагови сећања", коју певају Мира Шкорић и Шериф Коњевић. На првом "Гранд фестивалу" освојио је трећу награду публике за песму "Први пут" у извођењу Стевана Анђелковића. Два пута је награђен на "Моравским бисерима".
Певач, Недељко Бајић Баја, отпевао је нумеру "Сећање на нас" чији је аутор текста управо био Вучуровић. У његову част, снимљен је и спот, којим је Баја одлучио да ода последњу почаст младом текстописцу.
- И данас кад чујем неку од тих песама које је написао, осећам огроман понос. Огроман. Ширим руке од поноса, а онда их скупим јер ме стигну сузе и јаук, јер сина да вратим не могу - изговара Зоран гласом који не бисте пожелели да чујете ни од једног родитеља. Човека коме је дете, оно највредније што има, отето.
Човека који живи за дан кад ће сазнати одговор на два питања: ко и зашто?