РЕШЕЊЕ МИСТЕРИЈЕ НА ПОМОЛУ? Откривени шок детаљи о дечаку-убици, ово је свима било чудно - трагедија могла да буде спречена?
Ове информације о одељењу ВИИ/2 до сада нисмо знали.
Тог 3. маја се све променило. Ученик седмог разреда убио је своје другаре и радника обезбеђења и завио Србију у црно. Ранио је седам особа, укључујући и наставницу историје. Међу жртвама крвавог пира била је и ћерка легендарног одбојкаша и одбојкашког тренера Драгана Кобиљског.
На почетку се као мотив наводило потенцијално злостављање дечака убице од стране другара, али то се показало као нетачно.
ПОКУШАЈТЕ ДА НЕ ЗАПЛАЧЕТЕ Мајка девојчице убијене у "Рибникару" обратила се родитељима дечака убице: Ако нас икада будете тражили...
ЕВО ГДЕ СЕ НАЛАЗИ МАЈКА ДЕЧАКА-УБИЦЕ: Ако се утврде две ствари, прети јој ДУГА РОБИЈА
ПОТРЕСНО! Игор Јурић открио детаље сустрета са оцем убијене девојчице: Загрлили смо се и плакали, а онда ми је рекао...
Да је одељење прихватило дечака, сведочи и мајка једне од жртава - тачније, девојчице која је храбро стала пред убицу и тако "купила" време да се други спасу. У свеопштем хаосу и страху, мала Ема Кобиљски стала је испред К.К. и рекла: "Зашто то радиш, престани" и дала времена да би се нека друга деца спасила. И управо захваљујући њој седморица дечака са списка успело је да побегне и спаси се сигурне смрти. Ема није била на списку.
И управо у оволикој трагедији, мајка девојчице хероине упутила је писмо родитељима дечака који је извршио масакр. У њему је открила детаље које до сада нисмо знали, а то је како се дечак-убица понашао на екскурзији:
- Добијали смо њихове видео снимке како певају поред камина, играју се на тематским вечерима и иду на излете... Знате и да су се сви заједно картали и смејали у собама до касно у ноћ. Како не бисте знали, када сте пуни захвалности звали разредног старешину и захваљивали се што вам је син тако лепо прихваћен од стране другара у новом одељењу у које сте изабрали да га пребаците? Било им је прелепо, али им је истовремено било чудно зашто једно дете свих седам дана спава склупчано на фотељи, уместо у кревету, иако му је на располагању цела двокреветна соба?! Да ли знате да је том детету била неопходна помоћ и вас родитеља и стручних лица? Трагедија која нас је задесила је толико страшна, болна и непојмљива, да се свакодневно боримо за удах. Мисли које ће нас доживотно морити су: Зашто му нисте помогли?! Зашто сте га обучавали у стрељани и код њега развијали и гајили тако језиве вештине пуцања и убијања, док смо ми насу децу водили на часове уметности и спорта?!
Све вести о незапамћеној трагедији у школи на Врачару прочитајте ОВДЕ.