Сестра убијене Маје на шестомесечном помену: Да ми бар у сан долазе, можда би било лакше

Бол не престаје. Чини ми се да са временом постајем свеснија да их више нема, а све још подсећа на њих. Из дана у дан се мирим с тим да их више нећу видети. Да ми бар у сан долазе, можда би било лакше, овако само туга и бол бескрајна.

Ово је јуче над гробом Маје Ђорђевић (38) и Михаила Николића (44) рекла сестра Бранислава Катанић, на тачно шест месеци од дана кад их је на монструозан начин убио Марко Николић (41) испред Центра за социјални рад у Раковици. Подсетимо, Николић је пред Нову годину извршио самоубиство у ћелији ЦЗ-а.

Помену на гробљу Орловача, поред Браниславе присуствовала је најужа родбина и неколико колегинаца убијене Маје, која је радила као медицинска сестра у болници "Народни фронт".

- И сада је побегао од одговорности. Неправедно је почело све са њим, тако се и завршило. Његовим самоубиством део правде је задовољен, али недовољно. Мислила сам да ће бити храбрији да издржи оно што треба да издржи. И да је сада жив није довољно, ни то што је мртав није довољно. Све је то мало за оно што је урадио, јер мој бес и туга су у равни... Што се ниси убио пре него што си убио моју сестру и сестрића... Дете које је тек почело да живи, своје дете... - причала је Бранислава над сестриним гробом.

Како је додала, донекле ју је изненадила вест о Николићевом самоубиству али то "говори о њему какав је човек био".

- То што се убио за моју безбедност је добро јер ме није вадио из уста. Ја сам њему живот упропастила?! Па шта је он мени урадио! Од тренуткла кад је пре осам година отворио нашу капију, кренуо је пакао у нашем животу. С друге стране, психички сам се спремала за суђење и тренутак да се сретнем с њим у судници, али ето, до тога, срећом, неће доћи – каже Бранислава Катанић.

Она објашњава да за њихову породицу борба није завршена и да ће тражити одговорност државних институција, али да ће о томе прво да се консултује с адвокатом.

- Овако нешто не сме никада више да се понови – истакла је сестра убијене Маје Ђорђевић.

Помену Маји и њеном сину Михаилу нису присуствовали родитељи Марка Николића.

Бранислава каже да је на гробу само једном од злочина видела Николићеву мајку.

- Седела је на клупи. Пришла сам јој и рекла "добар дан" али није одговорила. Убрзо је кренула и рекла "збогом" али не знам коме, мени или сестри и сестрићу. Ни данас не разумем како су могли да пропусте сахрану свог унука, кога сад тако често помињу. Нико им не би реч рекао да су дошли – каже Бранислава.

Иначе, родитељи и брат Марка Николића пре два дана објавили су читуљу убијеном унуку и братанцу.