"СКАЧИ ПРЕКО ОГРАДЕ, НЕМА НАМ ДРУГЕ" Тренер из Лазаревца кренуо на ПИТБУЛА и спасио дечака: Ујео га за ногу, вилица му "блокирала"
Језиви детаљи драме у Лазаревцу
Тинејџер Л. С. (16) из Лазаревца којег је јуче, током тренинга екипе Борац из овог града, напао и повредио пас расе питбул (још није познато да ли је у питању луталица), је добро, повреде, угризи и посекотине су му саниране, али је све могло бити далеко горе, прича тренер екипе Жељко Петронијевић који је сведочио самој сцени, и на крају, током борбе са подивљалим псом, спасио дечака тежих последица.
Он је испричао детаље драме која се одвијала иза главног терена ФК Колубара, на игралишту са вештачком травом, опасаним жичаном оградом у који је пас успео да уђе и да направи хаос.
ХОРОР У ЛАЗАРЕВЦУ! Питбул изуједао тинејџера за време тренинга
ОБЛЕПИЛИ ИМ ОЧИ И УСТА СЕЛОТЕЈПОМ ПА ИХ ПОКРАЛИ! Покренута истрага против Кинеза - осумњичени за пљачку на Новом Београду
ЕВО ГДЕ ЈЕ СИЛОВАТЕЉ КОЈИ ЈЕ ПРЕ ДВА ДАНА ДИГАО СРБИЈУ НА НОГЕ! Након 15 година робије изашао на слободу - о свему је обавештена полиција
Одмах смо га питали - како је дечак који је повређен?
- Право да вам кажем, дете је, Богу хвала добро, како је могло испасти! - главни је утисак Петронијевића после свега.
- На крају је задобио огреботине, три-четири онако мало дуже, али нису дубоке, на десној нози доле код пете. И добио је један угриз баш близу Ахилове тетиве, уплашио сам се да му не покида тетиву, онако мало је дубље, није било за ушивање. Синоћ је ишао у Тиршову да то све очисте, и послали су га данас да провере да ли је заразно куче, добио је лекове за болове, антибиотике, јавио ми се, добро је... Има мале болове и мали оток, али добро је како је могло бити. То је све одлично прошло - сабира утиске тренер Петронијевић.
Како се све одиграло, одакле је пас дошао, како је ушао међу децу, у детаље нам је испричао овај учитељ фудбала.
- Имали смо тренинг у 16:30, то се десило око 17:30, 17:45, пред сам крај термина. То куче је дошло ту, не знам да ли знате како изгледа "вештак" овде. Постоји атлетска стаза, па унутар атлестке стазе постоји ограда која ограђује вештачки терен где смо ми. И ми смо почели да радимо, то куче је дошло већ пет миута пошто смо кренули са тренингом на тој атлетској стази. Тад сам помислио да је вероватно дошао са неким од људи који стоје на трибини, који чекају своју децу да се заврши тренинг, да су га пустили да се истрчи, па ће га после везати и одвести.
Пас, луталица или бегунац, је убрзо почео да показује знаке узнемирености.
- Скакао је на ту жицу, и скакао, и скакао... Ја сам на почетку мислио да га вероватно иритира лопта која иде лево-десно, да је за њом скакао. Ми смо наставили тренинг до самог краја, мој колега Игор, који је исто имао термин са мном, он је његову децу пустио можда пет минута пре мене да изађу. Ми смо остали да одрадимо још два лагана круга за крај, да се релаксирамо, да завршимо. И вероватно кад су претходна деца изашла оставила су отворену капију. Пас је ушао у игралиште.
Тад је почео хаос и борба за живот против звери.
- Кер се одмах залетео на децу која су трчала кругове и на почетку је, мени се бар тако чинило, само скакао око њих, нисам примећивао да је био нешто ратоборан. И срећа, како су дошла деца код мене, где је стадион главни, пас полако почиње да скаче на то једно дете и он још онако у игри му је каже "бежи, бежи од мене", али пас не узмиче и успева да га уједе за маркер. Дечко креће да га гура, каже "бежи од мене лудаче, бежи". Већ сам ту видео да то више није игра. Прилазим, гурам кера, али кер не реагује, гледа право у дечака, поново креће и уједа га за шортс. И пушта га. Прилазим, гурам га, па га гађам лоптом, мислим се можда ће кренути за лоптом, међутим ништа, он се опет окреће ка детету, и скаче на дете. Дете се измиче, кер га промашује устима трећи пут, ја прилазим поново, гурам псето ка жици, међутим видим ја да он не одустаје и кажем дечаку: "Скачи преко ограде, нема друге". Значи, остали смо само он и ја, остали дечаци су кренули да излазе - препричава Петронијевић праву драму која се претварала у хорор и борбу за живот.
Ситуација је, дечак је морао бити склоњен ван игралишта, а Петронијевић је то успео да уради надљудским напором.
- Дечак се попео на ограду, високу, али танка је жица, можеш лако да се набодеш и хвала Богу да није. Прелази, једну ногу пребацује, друга му остаје, није могао одједном обе. И човече, пас се тад залеће, хвата га устима за ногу, а знате како пит буловима вилица блокира кад зграбе нешто, и не пуштају. Креће да га грзе, дечак вришти, ја више не могу да га склањам. Залећем се и ударам га ногом из све снаге. Тад га је тек пустио, прилазим и бацам дете руком преко те ограде. Дечак је прелетео, пао је тамо, сав се излупао кад је пао, али је барем био на безбедном. Ту се и пас мало погубио, пустио га је... Окренуо се тад ка мени, шутнуо сам лопту ка њему, и онда је он кренуо на мене. Срећа, из једног потеза прескочио сам ту ограду, међутим он је и даље гледао то дете тамо иза ограде. Нешто је баш њега пикирао, не знам шта се десило.
Могуће због маркера?
- Јесте, може бити, ја видим онда дете, подижем га са неким малим који је био ту. Питам родитеље да то случајно није нечије куче, они људи кажу "не, не, није нико од нас". Окрећем се, гледам, мало даље, на другој страни "вештака", двадесетак деце од сдам-осам година са тренерима који су радили. Стоје тамо, гледају, уплашени. Мислим се, ако кер крене на њих, нити имаш чиме да га зауставиш, сила је то, тренери као и ја имају чуњеве, маркере и лопте, нема мотке, нема ништа. Међутим, видим да пас и даље снима нас двојицу. Почињем полако да шетам лево-десно по алтској стази и он почиње да прати мене. Идем тако лево-десно, а у исто време кажем оним тренерима да склоне децу, има тамо једна пролаз, да оду, да се пас случајно не окрене ка њима. Срећа, пребацили су их.
Ту је већ било јасно да кер не може више никог да повреди.
- Кренуо је да излази са игралишта, али му нисам дао, затворио сам капију. Одшетао је на кратко до средине терена, ја сам кренуо ка свлачионици и пустио врата од капије, па се он вратио ка капији и почео да гура главом. Успео је да отвори капију, изашао је и кренуо да руши око кола где су била деца, око свлачионица. Био је ту једно пет до десет минута и потом се коначно изгубио. Ухватио сам повређено дете, обукао га, однео у Дом здравља... Бога сам молио да није кер успут још неког напао. Дошла је брзо потом полиција, узете су изјаве. Нека ми је жена пришла, рекла "свака част на храбрости". Помислио сам тада, друже, која храброст, одсекао сам се! Да нисам успео малог да пребацим кад је било критично, да смо обојица пали унутар игралишта, кер би или мене или њега растргао. Имам и неке расекотине, али ништа страшно. Кажем, опет, Богу хвала, добро се завршило како је могло бити - завршава, готово у даху, тренер кадета Борца из Лазаревца ову причу са срећним крајем.