СТОТИНЕ СРБА У ХРВАТСКИМ ЗАТВОРИМА! Срби најбројнији међу странцима који казну издржавају у Хрватској
Срби су и даље најбројнији међу странцима у хрватским затворима, а ове их године чак 411 издржава казне широм Хрватске
Најчешћи разлог због којег су српски држављани осуђени у Хрватској казнена су дела трговине људима и противзаконитог преласка границе, али и шверц наркотика и класични криминал, с тим да баш у том сегменту влада право "братство и јединство" припадника разних криминалних група, од Словенија до Македоније.
СКАНДАЛОЗНА ПРЕСУДА ПИНК ПАНТЕРИМА: Украли драгуље вредне милионе, кажњени као да су опљачкали тезгу на пијаци!
УКРАЈИНСКА ПОЛИЦИЈА ИСТРАЖУЈЕ ЗВИЦЕРОВЕ ФИНАНСИЈЕ: Проверавају да ли "пере" новац преко жениних послова
ХОРОР У РИПЊУ: Осумњичени након свађе избо ножем човека у главу!
Због мигрантске кризе, иначе, све је више странаца у хрватским затворима, а одмах након грађана Србије следе они из БиХ којих је нешто више од 300. Сваке године број странаца који заврше у хрватским затворима вртоглаво расте, а не недостају ни грађани из земаља које су чланице ЕУ, пре свега Румуни и Словенци.
Многи од осуђених Срба за ратне злочине завршавају у најчуванијем хрватском затвору, Лепоглави, где је казну служио и Капетан Драган, који је тврдио да нико осим њега није остао у том затвору дуже од две трећине казне. Готово тридесетак Срба још издржава казну у неком од хрватских затвора, најчешће Лепоглави, због ратних злочина. Хрватска не одустаје од гоњења оптужених за ратне злочине. Пре четири године затворено је деветоро Срба, годину дана касније пет, а 2018. - тројица.
Ухапшени су на основу потерница хрватских власти, а познат је и случај генерала Борислава Ђукића, који је завршио у затвору у Сплиту након што га је полиција Црне Горе изручила хрватској страни. Пре две године у Америци је ухапшен Слободан Мутић због давања лажних података, а када је изручен Хрватској, против њега је подигнута оптужница за ратни злочин и нашао се иза решетака.
Осуђени Срби служе казну у разним хрватским затворима, од Осијека, Сиска, Шибеника, Карловца, Госпића до Туропоља. Многи од њих подносе захтеве да наставе са служењем казне у Србији или Републици Српској, а од 2005. године трансферисано је 32 затвореника у српске затворе, док су неки од осуђених пуштени на условни отпуст. Много је и случајева да се суди Србима у Хрватској који нису доступни хрватском правосуђу, па су тако недавно због ратних злочина на дугогодишњу робију осуђени Душан Жарковић, Богдан Једнак и Душан Мартић.
Хрватски и српски МУП веома добро сарађују у размени података, па многи Срби који ће касније завршити у хрватским затворима "падну" још на граници или се хрватској страни достављају дебели досије криминалних дела које су раније починили. Разни преступници немају проблема ни да нађу адвокате у Хрватској, а неки су се специјализовали баш за одбрану странаца. Казне које разним преступницима из Србије одмере хрватски судови обично су приближне као за иста недела када их почине хрватски грађани и најчешће нема много приговора на њихову висину, осим када се ради о квалификацијама и суђењу за ратне злочине.
Наиме, многи који су у Хрватској осуђени за ратне злочине истичу да судовима нису представљени прави докази и да су осуђени на основу конструкција тужилаштва.
Када се упоређују хрватски и српски затвори једно је готово исто, а то је да су при врху оних у Европи из којих затвореници покушавају да побегну. А из хрватских затвора по правилу беже Хрвати, док Срби чекају да одслуже казне.
Када је реч о условима у хрватским затворима, осуђени Срби се не жале, а многи су чак и задовољнији што нису ухапшени и осуђени у некој од западних земаља.
- Имао сам клијенте из Србије који су већ познати и хрватској полицији и када их је судија осудио нису имали ништа против да остану у неком од хрватских затвора. Никада нису доживели непријатности за време служења казне зато што су Срби. Ове наше политичке игре по затворима нису популарне, а другови из затвора не гледају ко је које националности - каже нам адвокат Мишо Храниловић.
- На њих се посебно пази и води рачуна о њиховој безбедности. Иако неки имају разне тетоваже које би могле да изазову реакције других осуђеника, затворски чувари спречавају да дође до контаката који би могли да резултирају нападима и тучом.
Претходних година кроз хрватске затворе прошли су и "капиталци", попут Николе Ргића, који је био осуђен за низ крађа и разбојништва, а у Србији је већ "зарадио" дугогодишњу затворску казну. У затвору у Хрватској је завршио и Александар Тасић, члан "Пинк пантера", који је једно време ћелију делио са газдом Динама Здравком Мамићем који га је частио у затворској продавници. Посебно чуван је био Драган Павловић Гастон, један од вођа "делија", који је завршио у затвору након што је ухапшен у камиону пуном дроге. Када су Хрвати из Србије добили податак да је веома опасан јер је кувару у српском затвору одгризао уво, за њега је одређен посебан третман.